HIS IMPERIAL HIGHNESS PRINCE DOM PEDRO BOURBON DE ORLEANS E BRAGANÇA DESCENDANT OF THE SERBIAN MEDIEVAL RULERS

DEDICATED TO

HIS IMPERIAL HIGHNESS PRINCE DOM PEDRO

BOURBON DE ORLEANS E BRAGANÇA

HEAD OF THE IMPERIAL HOUSE OF BRAZIL

Author:

Aleksandar Bačko

            By the straight male line, His Imperial Highness Prince Dom Pedro Bourbon de  Orleans e Bragança is the descendant of the famous Bourbon Dynasty, and by the other lines, ancestors of His Imperial Highness were the members of the illustrious Bragança Dynasty, as well as different Imperial and Royal Dynasties.

            Among the ancestors of His Imperial Highness Prince Dom Pedro Bourbon de  Orleans e Bragança, at least by two different genealogical lines, were significant medieval Serbian rulers: Prince Lazar, Prince (Despot) Đurađ Branković and Prince Stefan Branković. Two of them were canonized as Orthodox Christian saints – Saint Prince Lazar and Saint Stefan the Blind (Prince Stefan Branković). Furthermore, Saint Prince Lazar, achieved status of national hero and cult personality among Serbian people.

            About 1329, Prince Lazar was born in Prilepac fortress, near Novo Brdo. He became the master of the larger part of central Serbia and some other areas, at the peak of his power. At that time, his title was „Prince and Sovereign Lord of Serbs and Danube area“. Prince Lazar founded Ravanica monastery in 1381. In the Pločnik battle (about 1386), near Prokuplje, his troops were victorious over Turks.[1]

            The Kosovo battle took place on June 28^th 1389, with far-reaching consequences for Serbia and several other countries. Prince Lazar was the leader of the Serbian army, and Sultan Murat was commander of Turkish troops. Result of this battle is controversial, but it is undoubtful fact, that both leaders were killed, and successors of Prince Lazar had to accept Turkish suzerainty. Prince Lazar’s determination to stand in defense of state and Christian faith, together with his bravery and martyrdom, made him cult personality and national hero amongst Serbs. He was canonized as saint in Serbian Orthodox Church, as well as in some other Orthodox Churches. Prince Lazar had several children with his wife, Princess Milica. His sons were Prince Stefan Lazarević and Prince Vuk Lazarević, and daughters were: Mara, Olivera, Dragana, Teodora and Jelena.[2]

            Prince Đurađ Branković (also mentioned as Đurađ Vuković) was grandson of Saint Prince Lazar. His mother Mara was one of Lazar’s daughters. He was, by the opinion of some historians, last among “significant rulers” of medieval Serbia. Prince Đurađ inherited throne from his maternal uncle, Prince Stefan Lazarević, in 1427. He remained head of the state until his death, on December 24th 1456. Stefan Branković was one of his children.[3]

            Stefan Branković (also called Stefan Despotović) was imprisoned by Turkish Sultan Murat II, and blinded on May 8^th 1441. He became member of the Governorship of Serbia, on February 3^rd 1458, and since March 31^st same year, Prince (Despot) of Serbia. On March 21^st 1459. he was exiled to Hungary. He moved to Albania, via Senj and Dubrovnik, in late August 1460. Stefan was present in Venice in 1462. He bought fortress Belgrade (Belgrado di Varmo), located in Friuli near Udine, together with his sister, Katarina Branković Countess of Celje. Stefan died there, on October 9^th 1476. He was canonized as Saint Stefan the Blind. Prince Stefan’s sons were Đurađ and Jovan, and his daughter was Maria (Marija, Mara).[4]

Maria was married in 1485, to Boniface III Marquess of Montferrat, who was descendent of Italian branch of Palaeologus dynasty. In certain historical literature, her husband is mistakenly mentioned as Boniface V. Maria and Boniface III had sons William (Guglielmo) IX Palaeologus and John George (Giovanni Giorgio) Palaeologus. Both of their sons were Marquesses of Montferrat.[5]

It is confirmed, that His Imperial Highness Prince Dom Pedro Bourbon de Orleans e Bragança is the descendant of: Saint Prince Lazar, Prince Đurađ Branković, Saint Stefan the Blind (Prince Stefan Branković) and Maria Branković, by at least two different genealogical lines. One of these lines is via His Imperial Majesty Emperor Dom Pedro II of Brazil, and other is via His Majesty Louis Philippe I King of the French.

1^st GENEALOGICAL LINE

FROM SAINT PRINCE LAZAR TO HIS IMPERIAL HIGHNESS PRINCE DOM PEDRO

BOURBON DE ORLEANS E BRAGANÇA VIA HIS IMPERIAL MAJESTY EMPEROR DOM PEDRO II

Generation	Name and title	Notes
I	Prince Lazar of Serbia[6]	Saint Prince Lazar[7]
II	Mara Lazarević[8]
III	Prince (Despot) Đurađ Branković[9]	(also mentioned as Đurađ Vuković)
IV	Prince (Despot) Stefan Branković[10]	Saint Stefan the Blind[11] (also mentioned as Stefan Despotović)
V	Maria of Serbia, Marchioness of Montferrat[12]	(Marija Branković) – married to Boniface (Bonifacio) III Palaeologus, Marquess of Montferrat.
VI	William IX Palaeologus Marquess of Montferrat [13]	(Guglielmo IX)
VII	Margaret Marchioness of Montferrat [14]
VIII	Louis Gonzaga Duke of Nevers [15]	(Luigi Gonzaga – Nevers)
IX	Charles Gonzaga Duke of Mantua and Montferrat [16]
X	Princess Anna Gonzaga[17]
XI	Princess Palatine Benedicta Henrietta[18]
XII	Wilhelmine Amalie of Brunswick-Lüneburg[19]
XIII	Maria Josepha of Austria[20]
XIV	Maria Amalia of Saxony[21]
XV	Infanta Maria Luisa of Spain[22]
XVI	Francis II, Holy Roman Emperor[23]
XVII	Maria Leopoldina of Austria, Empress of Brazil[24]
XVIII	Emperor Dom Pedro II of Brazil[25]
XIX	Dona Isabel, Princess Imperial of Brazil[26]
XX	Dom Pedro de Alcântara, Prince of Grão-Pará[27]
XXI	Dom Pedro Gastão Prince of Orleans- Bragança[28]
XXII	Dom Pedro Carlos Prince of Orleans- Bragança [29]
XXIII	Dom Pedro Thiago Prince of Orleans- Bragança [30]

2^nd GENEALOGICAL LINE

FROM SAINT PRINCE LAZAR TO HIS IMPERIAL HIGHNESS PRINCE DOM PEDRO

BOURBON DE ORLEANS E BRAGANÇA VIA HIS MAJESTY LOUIS PHILIPPE I KING OF THE FRENCH

Generation	Name and title	Notes
I	Prince Lazar of Serbia[31]	Saint Prince Lazar[32]
II	Mara Lazarević[33]
III	Prince (Despot) Đurađ Branković[34]	(also mentioned as Đurađ Vuković)
IV	Prince (Despot) Stefan Branković[35]	Saint Stefan the Blind[36] (also mentioned as Stefan Despotović)
V	Maria of Serbia, Marchioness of Montferrat[37]	(Marija Branković) – married to Boniface (Bonifacio) III Palaeologus, Marquess of Montferrat.
VI	William IX Palaeologus Marquess of Montferrat[38]	(Guglielmo IX)
VII	Margaret Marchioness of Montferrat [39]
VIII	Louis Gonzaga Duke of Nevers [40]	(Luigi Gonzaga – Nevers)
IX	Charles Gonzaga Duke of Mantua and Montferrat [41]
X	Princess Anna Gonzaga[42]
XI	Princess Palatine Benedicta Henrietta[43]
XII	Duchess Charlotte of Brunswick-Lüneburg [44]
XIII	Francesco III d’Este Duke of Modena [45]
XIV	Princess Maria Teresa Felicitas d’Este [46]
XV	Louise Marie Adélaïde de Bourbon-Penthièvre Duchess of Orleans [47]
XVI	Louis Philippe I King of the French [48]
XVII	Prince Louis, Duke of Nemours[49]
XVIII	Prince Gaston of Orleans, Count of Eu[50]
XIX	Dom Pedro de Alcântara, Prince of Grão-Pará[51]
XX	Dom Pedro Gastão Prince of Orleans- Bragança[52]
XXI	Dom Pedro Carlos Prince of Orleans- Bragança[53]
XXII	Dom Pedro Thiago Prince of Orleans- Bragança[54]

Belgrade, Serbia

April 2023.

---

[1] Miloš Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, od kneževine do carstva : 1168 – 1371, Hronike srpske, knjiga prva, Beograd 1989.  (further: Blagojević), 216, 218 – 219, 222; Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1991. (further: Rodoslovne tablice), 111 – 113; Konstantin Jireček, Istorija Srba, Prva knjiga do 1537. godine (politička istorija), Beograd 1952. (further: Jireček 1), 250, 320 – 324; Konstantin Jireček, Istorija Srba, Druga knjiga (kulturna istorija), Beograd 1978. (further: Jireček 2), 321, 347 – 348; Balkan 17, http://w.genealogy.euweb.cz/balkan/balkan17.html (further: Balkan 17).

[2] Justin Popović, Žitija svetih, 1977. (further: Popović), 191; Sveti Knez Lazar, Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja 1389 – 1989, 1989. (further: Sveti Knez Lazar), 388, 397; Rodoslovne tablice, 111, 113; Jireček 1, 321, 324 – 326; Balkan 17.

[3] Jireček 1, 353, 345, 384, 386; Jireček 2, 342, 349, 401; Rodoslovne tablice, 111, 113, 122, 125 – 126; Balkan 16, http://w.genealogy.euweb.cz/balkan/balkan16.html (further: Balkan 16); Balkan 17.

[4] Rodoslovne tablice, 122 – 123, 130 – 132, 134; Popović, 191 – 197; Jireček 1, 365, 385 – 388, 407 – 408; Jireček 2, 375, 390; Balkan 16.

[5] Walter Haberstumpf, Dinastie Europee nel Mediterraneo orientale: i Monferrato e i Savoia nei secoli XII-XV, Scriptorium, 1995. (further: Haberstumpf), 65, 140 – 141; Benjamin Arbel, Intercultural Contacts in the Medieval Mediterranean, 2012. (further: Arbel), 237; Claudio Anselmo, Agguati e assedi: il castello di Volpiano tra Piemonte ed Europa, Torino 2005. (further: Anselmo), 34 – 35; Giuseppe Aldo Di Ricaldone, Annali del Monferrato (951 – 1708), 1972. (further: Ricaldone), 1403; Jireček 1, 408; Rodoslovne tablice, 123, 132; Balkan 16; Byzant 12, http://w.genealogy.euweb.cz/byzant/byzant12.html (further: Byzant 12).

[6] Jireček 1, 250, 320 – 322, 324 – 326; Jireček 2, 321, 347 – 348; Blagojević, 216, 218 – 219, 222; Rodoslovne tablice, 111 – 112; Balkan 17.

[7] Popović, 191; Sveti Knez Lazar, 388, 397.

[8] Rodoslovne tablice, 111, 122; Jireček 1, 321; Jireček 2, 282, 401; Balkan 16; Balkan 17.

[9] Rodoslovne tablice, 122, 125 – 126; Jireček 1, 321, 345, 353 – 354, 369 – 370, 384; Jireček 2, 342, 349; Balkan 16.

[10] Jireček 1, 365, 385 – 388, 407 – 408; Jireček 2, 375, 390; Rodoslovne tablice, 122 – 123, 132, 134; Balkan 16.

[11] Popović, 191 – 197.

[12] Haberstumpf, 65, 140 – 141; Arbel, 237; Rodoslovne tablice, 123, 132; Jireček 1, 408; Balkan 16; Byzant 12.

[13] Rodoslovne tablice, 123; Anselmo, 34 – 35; Ricaldone, 1403; Byzant 12.

[14] Toby Osborne, Dynasty and Diplomacy in the Court of Savoy: Political Culture and the Thirty Years’ War, Cambridge University Press, 2007. (further: Osborne), 29; Fasti della monarchia di Savoia, Torino 1845. (further: Fasti…), 201; Byzant 12; Gonzaga 3, w.genealogy.euweb.cz/gonzaga/gonzaga3.html (further: Gonzaga 3).

[15] Sally Anne Hickson, Women, Art and Architectural Patronage in Renaissance Mantua: Matrons, Mystics and Monasteries, 2016. (further: Hickson); Rivista di storia, arte, archeologia per le province di Alessandria e Asti, 1892. (further: Rivista…), 246; Memorie dell’Accademia delle Scienze di Torino, 1879. (further: Memorie…), 431; Gonzaga 3.

[16] Cristina di Lorena, Lettere alla figlia Caterina de’ Medici Gonzaga duchessa di Mantova (1617-1629), a cura di Beatrice Biagioli, Elisabetta Stumpo, Firenze University Press, 2015. (further: Lorena), 267; Genealogie ascendante jusqu’au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l’Europe actuellement vivans, Berlin MDCCLXVIII (further: Genealogie ascendante…), table 85; Gonzaga 3.

[17] George L. Williams, Papal Genealogy, The Families and Descendants of the Popes, 1998. (further: Williams), 66; Katharine Dorothea Ewart Vernon, Italy from 1494 to 1790, University Press, 1909. (further: Ewart Vernon), 491; Gonzaga 3; Wittelsbach 3, http://w.genealogy.euweb.cz/wittel/wittel3.html (further: Wittelsbach 3); Genealogie ascendante…, table 85.

[18] Guy Miege, The Present State of Great Britain and Ireland: In Three Parts, London 1715. (further: Miege), 230; Debrett’s Peerage of the United Kingdom of Great Britain and Ireland, vol. I, London 1828. (further: Debrett’s Peerage…), CXXIII; Genealogie ascendante…, table 85; Wittelsbach 3; Welf 7, http://w.genealogy.euweb.cz/welf/welf7.html (further: Welf 7).

[19] Moritz Bermann, Maria Theresia und Kaiser Josef II in ihrem Leben und Wirken mit besonderer Berucksichtigung der interessantesten Zeitereignisse, Wien, Pest, Leipzig 1881. (further: Bermann), 14; M.B.W. Tent, Gottfried Wilhelm Leibniz, The polymath who brought us calculus, CRC Press, 2012, Family Trees XXI; Habsburg 4, http://w.genealogy.euweb.cz/habsburg/habsburg4.html (further: Habsburg 4); Welf 7.

[20] Barbara Stollberg-Rilinger, Maria Theresa, The Habsburg Empress in Her Time, Princeton University Press, 2022. (further: Stollberg-Rilinger), 43, 1022 (Table I); Bermann, 12, 674; Wettin 11, http://w.genealogy.euweb.cz/wettin/wettin11.html (further: Wettin 11); Habsburg 4.

[21] Stollberg-Rilinger, 479, 1040; Capet 42, http://w.genealogy.euweb.cz/capet/capet42.html (further: Capet 42); Wettin 11.

[22] Wyndham Beawes, A Civil, Commercial, Political, and Literary History of Spain and Portugal, Vol. 1, London 1793, 209; Habsburg 5, http://w.genealogy.euweb.cz/habsburg/habsburg5.html (further: Habsburg 5); Capet 42.

[23] Chip Wagar, Double Emperor, The Life and Times of Francis of Austria, Hamilton Books, 2018, 3; Habsburg 5.

[24] Portugal, or Who is the Lawful Successor to the Throne, London 1828. (further: Portugal), Appendix A; Capet 59, http://w.genealogy.euweb.cz/capet/capet59.html (further: Capet 59); Habsburg 5.

[25] Roderick J. Barman, Princess Isabel of Brazil, 2002. (further: Barman), 1; Portugal, Appendix A; Capet 59.

[26] Barman, 1, 19 – 22; Capet 46, http://w.genealogy.euweb.cz/capet/capet46.html (further: Capet 46); Capet 59.

[27] Barman, 139; Capet 46.

[28] Bertita Harding, Amazon Throne, The Story of the Braganzas of Brazil, 1942. (further: Harding), 2, 7, 260 – 261; Guy Stair Sainty, The Constantinian Order of Saint George, Boletín Oficial del Estado, Madrid 2018. (further: Sainty), 374, 566; Capet 46.

[29] Capet 46.

[30] Capet 46.

[31] Jireček 1, 250, 320 – 322, 324 – 326; Jireček 2, 321, 347 – 348; Rodoslovne tablice, 111 – 112; Blagojević, 216, 218 – 219, 222; Balkan 17.

[32] Popović, 191; Sveti Knez Lazar, 388, 397.

[33] Jireček 1, 321; Jireček 2, 282, 401; Rodoslovne tablice, 111, 122; Balkan 16; Balkan 17.

[34] Rodoslovne tablice, 122, 125 – 126; Jireček 1, 321, 345, 353 – 354, 369 – 370, 384; Jireček 2, 342, 349; Balkan 16.

[35] Jireček 1, 365, 385 – 388, 407 – 408; Jireček 2, 375, 390; Rodoslovne tablice, 122 – 123, 132, 134; Balkan 16.

[36] Popović, 191 – 197.

[37] Haberstumpf, 65, 140 – 141; Arbel, 237; Rodoslovne tablice, 123, 132; Jireček 1, 408; Balkan 16; Byzant 12.

[38] Ricaldone, 1403; Anselmo, 34 – 35; Rodoslovne tablice, 123; Byzant 12.

[39] Fasti…, 201; Osborne, 29; Byzant 12; Gonzaga 3.

[40] Memorie…, 431; Rivista…, 246; Hickson; Gonzaga 3.

[41] Lorena, 267; Genealogie ascendante…, table 85; Gonzaga 3.

[42] Ewart Vernon, 491; Williams, 66; Gonzaga 3; Wittelsbach 3; Genealogie ascendante…, table 85.

[43] Debrett’s Peerage…, CXXIII; Miege, 230; Genealogie ascendante…, table 85; Wittelsbach 3; Welf 7.

[44] Girolamo Tiraboschi, Storia della letteratura italiana del cav. abate Girolamo Tiraboschi, tomo VIII, parte I, Firenze MDCCCXII (further: Tiraboschi), 9; Welf 7; Welf 10, http://w.genealogy.euweb.cz/welf/welf10.html (further: Welf 10); Genealogie ascendante…, table 85; Miege, 230, (32).

[45] Lodovico Antonio Muratori, Delle antichita Estensi ed Italiane, Volume 4, Modena MDCCXL (further: Muratori), 708; Genealogie ascendante…, table 85; Tiraboschi, 9; Ewart Vernon, 441; Welf 7; Welf 10.

[46] Genealogie ascendante…, table 86; Muratori, 709; Welf 10; Capet 40, http://w.genealogy.euweb.cz/capet/capet40.html (further: Capet 40).

[47] Calendario e Notiziario di Corte per l’anno 1792, Napoli 1792. (further: Calendario e Notiziario), 65; Capet 40; Capet 43, http://w.genealogy.euweb.cz/capet/capet43.html (further: Capet 43).

[48] Benjamin Perley Poore, The Rise and Fall of Louis Philippe, Ex-king of the French, 1848, 2; Calendario e Notiziario, 65; Olga S. Opfell, Royalty Who Wait: The 21 Heads of Formerly Regnant Houses of Europe, 2001, 22 – 23, 32; Capet 43; Capet 46.

[49] Barman, 57, 116, 139; Capet 46.

[50] Barman, 57, 61 – 82; Capet 46.

[51] Barman, 139; Capet 46.

[52] Harding, 2, 7, 260 – 261; Sainty, 374, 566; Capet 46.

[53] Capet 46.

[54] Capet 46.

УДРУЖЕЊЕ БЕОГРАЂАНА (1932 – 1934. ГОДИНЕ)

Аутор: Александар Бачко

            Међу „друштвеним вестима“ у београдским новинама „Правда“, 23. октобра 1932. године објављен је позив следеће садржине: „Рођени Београђани! – И сви који су чланови Општине београдске од 1910. године позивају се на конференцију у недељу 23. ов[ог] месеца, у 5 часова поподне у просторијама кафане ‘Соколовић’, угао Краљице Марије и Главашеве улице, ради оснивања Удружења Београђана. У интересу је сваког Београђанина да овој конференцији присуствује и постане чланом Удружења, које ће свој рад развити у циљу побољшавања чланова у сваком погледу. Сви Београђани на конференцију!“ У потпису овог позива стајао је „Сазивачки одбор“.[1]

            У дневном листу „Време“ од 24. октобра 1932. године, објављен је чланак „Београђани, оџаковићи оснивају своје удружење“. У њему се наводи, да је у просторијама кафане „Соколовић“ претходне вечери била „одржана конференција за оснивање Удружења Београђана“.[2]

            Непотписани аутор тог текста наводи, да „ова мисао није нова и питање таквог удружења третира се у редовима старих Београђана већ неколико година“. Наведена конференција одржана је на иницијативу кафеџије Драгутина Антоновића и „ужег круга његових пријатеља“.[3]

            На том месту „окупили су се синоћ можда први пут, како је то рекао један од присутних – рођени Београђани, оџаковићи, и то не на свадби или пратњи, где се обично виђају, него на конференцији да се договоре о оснивању свога удружења и заједничког рада на добро свога Београда и своје. Циљ је хуманитарне и културне природе“. Како се у тексту даље наводи, Београђани ће радити на изграђивању Београда, „по свима законима модерног урбанизма“. Иначе, под термином „оџаковић“ подразумева се „човек из угледне, племените породице“, односно „лице из добре куће, из добра рода“.[4]

            Услов за чланство у Удружењу Београђана био је тај, да је члан „рођен у Београду пре 1910. године“. У поменутом чланку такође је наведено, да би „чланови секција овог Удружења, које могу најмање 20 Београђана основати по свима местима државе, такође… морали задовољити овај услов“.[5]

            Драгутин Антоновић отворио је оснивачки скуп Удружења „у присуству многих угледних старих Београђана“. Такође је наведено: „Нарочито је леп број био Палилулаца“. Одлучено је, да се са скупа упути „поздравни телеграм „Њ[еговом] В[еличанству] Краљу“.[6]

            Након тога, Антоновић је дао реч Милораду Т. Симовићу професору Четврте мушке гимназије, после кога је говорио др. Аца Петровић. Они су изнели своја виђења у вези оснивања Удружења Београђана.[7]

            У листу „Правда“ штампаном у уторак 25. октобра 1932. године, такође је објављен чланак о оснивању наведеног Удружења. У њему се, поред већ наведених циљева, помиње да је Удружење „себи ставило у задатак… помагање својих сиромашних чланова“.[8]

            Поменути кафеџија Драгутин Антоновић рођен је у Београду 3. априла 1892. године. Родитељи су му били Јордан Антоновић и Тодора Антоновић рођена Цветковић. Драгутин је у једном периоду био и чиновник општине. Био је у браку са Зором рођеном Стефановић. Према подацима забележеним у „Картотеци житеља града Београда и Земуна“, Драгутин Антоновић је преминуо у свом родном граду, 13. фебруара  1945. године.[9]

            Текст „Конституисана је управа Удружења Београђана“ публикован је у дневном листу „Правда“, од 27. септембра 1934. године. На том месту је наведено, да је „Удружење Београђана одржало… своју прву седницу, на којој се управа конституисала. За председника Управног одбора изабран је г. др. Александар Петровић, управник кланице, за потпредседника г. Милорад Богдановић, адвокат; за генералног секретара г. Драгутин Антоновић бивши кавеџија и за благајника г. Ђока Ђорђевић, ресторатор“.[10]

            Како се у чланку даље наводи, „Удружење врши упис чланова свакога дана у своме стану, ресторану ‘Касина’ на Теразијама, од 5 до 8 часова увече, а недељом од 9 до 12 часова пре подне. Права на упис имају рођени Београђани и Београђанке и они који живе у Београду од 1910. године“.[11]

            Поводом убиства краља Александра Карађорђевића, др. Александар Петровић је у име Удружења Београђана упутио краљици Марији Карађорђевић поруку саучешћа. Порука је штампана у београдској „Правди“ од 12. октобра 1934. године.[12]

            Удружење Београђана такође је упутило поруку саучешћа кнезу Павлу Карађорђевићу. Ова порука публикована је у целини у београдском дневном листу „Правда“ од 14. октобра 1934. године. Потписали су је генерални секретар Удружења Драгутин Ј. Антоновић и председник др. Александар Љ. Петровић.[13]

            У чланку публикованом у листу „Правда“ од 20. октобра 1934. године, наводи се да је „Удружење Београђана одржало… своју комеморативну седницу у спомен неумрлом Краљу Александру Првом. После одане поште Витешкоме и Јуначкоме Краљу, једногласно је решено: 1) Да Удружење положи венац на ковчег свога народнога Краља Ујединитеља. 2) Да Удружење покрене одмах акцију за подизање једног величанственог споменика у Београду неумрломе Краљу Александру Првом Витезу и Хероју на бојним пољима и највећем поборнику мира после рата“. Планирано је, да тај споменик буде постављен на „највиднијем и најлепшем месту у Београду“.[14]

            Удружење Београђана донело је одлуку, „да се венац од глогова трња, који је сада изложен пред ‘Касином’ на Теразијама, корпоративно однесе на Опленац и да се том приликом одржи помен Краљу Александру, Хероју и Мученику“. О томе је писано у „Правди“ од 23. и 26. октобра 1934, као и „Времену“ од 26. октобра исте године.[15]

            Око 100 чланова овог Удружења, предвођених председником др. Александром – Ацом Петровићем, положило је 28. октобра 1934. године на гроб Краља Александра I Карађорђевића на Опленцу „трнов венац са црном траком“ и натписом. Ово је последњи нама познати помен Удружења Београђана у доступној штампи и литератури.[16]

Београд, април 2023.

---

[1] Правда, година XXVIII, број 297, Београд недеља 23. октобар 1932, 18.

[2] Београђани, оџаковићи оснивају своје удружење, Време, година XII, број 3883, Београд понедељак 24. октобар 1932. (у даљем тексту: Београђани), 5.

[3] Београђани, 5.

[4] Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник (1818), Сабрана дела Вука Караџића, књига друга, Просвета, Београд 1966, 537; Рјечник хрватскога или српскога језика, Југославенска академија знаности и умјетности, дио VIII, непомичан – ондинац, Загреб 1917 – 1922, 786; Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, пето издање, „Свјетлост“, Сарајево 1985, 499; Београђани, 5.

[5] Београђани, 5.

[6] Београђани, 5.

[7] Београђани, 5.

[8] Правда, година XXVIII, број 299, Београд уторак 25. октобар 1932, 10.

[9] Историјски архив Београда, Управа града Београда, Картотека житеља града Београда и Земуна, Антоновић Драгутин.

[10] Конституисана је управа Удружења Београђана, Правда, година XXX, број 10740, Београд четвртак 27. септембар 1934. (у даљем тексту: Конституисана је управа…), 3.

[11] Конституисана је управа…, 3.

[12] Правда, година XXX, број 10755,  Београд петак 12. октобар 1934, 8.

[13] Правда, година XXX, број 10757, Београд недеља 14. октобар 1934, 8.

[14] Правда, година XXX, број 10736, Београд субота 20. октобар 1934, 13; Време, година XIV, број 4595, Београд среда 24. октобар 1934, 4.

[15] Правда, година XXX, број 10766, Београд уторак 23. октобар 1934, 14; Правда, година XXX, број 10769, Београд петак 26. октобар 1934, 14; Време, година XIV, број 4597, Београд петак 26. октобар 1934, 9.

[16] Време, година XIV, број 4600, Београд понедељак 29. октобар 1934, 7.