Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века

Александар Бачко објавио је своју нову књигу, “Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века“. Ова монографија публикована је у електронском издању.

Уредник монографије је господин Игор Мојсиловић из Београда.

Књига “Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века“ има 128 страна.

Ова књига може се бесплатно преузети (у PDF формату), путем следећег линка:

Beogradske menjacke i sarafske porodice u 19. veku

 

Korice konacna verzija

Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века

Families of bankers, money changers and ‘sarafs’ in Belgrade (19th and early 20th century)

Aleksandar Bačko has published his new e-book, “Families of bankers, money changers and ‘sarafs’ in Belgrade (19th and early 20th century)“.

Editor of this book is Mr. Igor Mojsilović from Belgrade.

“Families of bankers, money changers and ‘sarafs’ in Belgrade (19th and early 20th century)“ has 128 pages.

This book can be downloaded free (in PDF format), following this link:

Beogradske menjacke i sarafske porodice u 19. veku

 

Korice konacna verzija

Families of bankers, money changers and ‘sarafs’ in Belgrade (19th and early 20th century)

HIS MAJESTY KING FELIPE VI OF SPAIN DESCENDANT OF SERBIAN MEDIEVAL RULERS: PRINCE LAZAR, ĐURAĐ BRANKOVIĆ AND STEFAN BRANKOVIĆ

DEDICATED TO

HIS MAJESTY

KING FELIPE VI

OF SPAIN

 

HM King Felipe VI

 

 

Author:

Aleksandar Bačko

 

His Majesty King Felipe VI is, by straight male line, descendant of famous and ancient Bourbon dynasty. By other lines, ancestors of King Felipe VI were also many rulers and members of royal dynasties.

However, until now, researchers haven’t paid attention to fact, that His Majesty is descendant of significant medieval Serbian rulers: Saint Prince Lazar, Despot (one of the highest Byzantine court titles) Đurađ Branković and Despot Stefan Branković – Saint Stefan the Blind. Two of these rulers were canonized as saints, and one of them, Saint Prince Lazar, achieved status of national hero and cult personality among Serbs.

 

 

SIGNIFICANCE OF SAINT PRINCE LAZAR

IN SERBIAN AND EUROPEAN HISTORY

 

Prince Lazar was born in Prilepac fortress, near Novo Brdo, about 1329. His father was Pribac, chancellor (“logofet”) of Emperor Stefan Dušan. Pribac was, among other sources, mentioned in document dating from 1340, as „Pribez logofeto“.[1]

In documents dating from 1370. and 1371, Prince Lazar was mendtioned as owner of town Rudnik. He became master of Užice and some other towns, after his victory over Nikola Altomanović, in 1374. At the peak of his power, Lazar was master of larger part of nowadays central Serbia and some other areas. This was mentioned in his title „Prince ans Sovereign Lord of Serbs and Danube area“.[2]

St. Prince Lazar

Prince Lazar founded Ravanica monastery (in 1381), as well as some other monasteries and churches. He also donated to monasteries at Mount Athos. In historical sources, he is mentioned as honorable, pious and brave ruler.[3]

This ruler was forced to defend Serbian state from various attacks of Turkish army. Pločnik battle (near Prokuplje) took place about 1386. In this battle, Serbian Prince Lazar was victorious over Turkish troops.[4]

On June 28th (June 15th old style) 1389, Kosovo battle took place, with far-reaching consequences for Serbia and other countries. Serbian army was led by Prince Lazar himself, and Sultan Murat was commander of Turkish troops. Result of this battle is contraversal, but it is undoubtful fact, that both leaders were killed, and successors of Prince Lazar had to accept Turkish suzerainty.[5]

During Kosovo battle, Prince Lazar was captured and executed. His determination to stand in defense of state and faith, together with his bravery and martyrdom, made him cult personality and national hero amongst Serbs. A memory of him is still vivid today, and it is very important for Serbian national identity. He is canonized as saint in Serbian Orthodox Church, as well as in some other orthodox churches. His day is celebrated on June 28th. Kosovo battle, along with death of Lazar, had great echo in Europe, even amongst contemporaries.[6]

With his wife, Princess Milica, Prince Lazar had several children. His sons were Despot Stefan Lazarević and Prince Vuk Lazarević. Daughters of Lazar and Milica were: Mara, Olivera, Dragana, Teodora and Jelena.[7]

 

 

DESPOT ĐURAĐ BRANKOVIĆ

 

Đurađ Branković (Đurađ Vuković) was grandson of Saint Prince Lazar. His mother Mara was Lazar’s daughter. He was born about 1375. Đurađ was, by the oppinion of some historians, “last significant ruler of medieval Serbia”. He inherited throne from his maternal uncle, Despot Stefan Lazarević, in 1427.[8]

It was mentioned, that Đurađ was “man of beautiful appearance and wise talking, educated in Byzantian manner with interest for theological issues”. It was noted, that he was “expirienced military leader and clever diplomat, as well as able financier”.[9]

Djuradj Brankovic

Soon after fall of Serbian Despotate under Turkish rule, Đurađ Branković managed, struggling alongside Hungarians, to restore Serbian state under his rule. One of main decisions of Peace of Szeged, on August 15th 1444, was renewal of Serbian Despotate.[10]

Despot Đurađ Branković remained head of the state until his death, on December 24th 1456. He had sons and daughters. Among his children was Stefan Branković. Lazar, son of Đurađ, inherited title, but he died soon, on January 20th 1458.[11]

 

 

DESPOT STEFAN BRANKOVIĆ

(SAINT STEFAN THE BLIND)

 

Stefan Branković (Stefan Despotović) was son of Despot Đurađ Branković. He was imprisoned by Turkish Sultan, and blinded on May 8th 1441. Later, he came back to Serbia. Since February 3rd 1458, he was member of the Governorship of Serbia, and since March 31st same year, Despot of Serbia.[12]

Stefan was ruler of Serbia (more precisely, remains of Serbian state), until March 21st 1459. Later, he was exiled to Hungary. He moved to Albania, via Senj and Dubrovnik, in late August 1460. There he married Angelina, daughter of Arijanit Komnen (lord of Elbasan area). Stefan was present in Venice in 1462. Bishop of Modena describes him as “tall, dignified, staid and wise man”.[13]

Together with his sister, Katarina Branković Countess of Celje, Stefan Branković bought fortress Belgrade (Belgrado di Varmo), located in Friuli, near Udine. There he passed away, on October 9th 1476. He was canonized as Saint Stefan the Blind (venerated on October 22nd). He had sons Đurađ and Jovan, and daughter Marija (Maria, Mara).[14]

Stefan’s daughter Maria was married to Boniface III Marquess of Montferrat, who was descendent of Italian branch of Palaeologus dynasty.[15] Their wedding, which took place in 1485, was mediated by Holy Roman Emperor Fridrich III. Maria Branković and Boniface III had sons William (Guglielmo) IX Palaeologus Marquess of Montferrat and John George (Giovanni Giorgio) Palaeologus, who bared same title, in later period.[16]

 

 

HIS MAJESTY KING FELIPE VI OF SPAIN

DESCENDANT OF SERBIAN MEDIEVAL RULERS:

PRINCE LAZAR, ĐURAĐ BRANKOVIĆ AND STEFAN BRANKOVIĆ

 

In following table, direct ancestry of His Majesty King Felipe VI of Spain is presented, from Saint Prince Lazar and Despot Đurađ Branković. This straight line of ancestors is including Despot Stefan Branković (Saint Stefan the Blind) and his daughter, Maria of Serbia, who was married to Boniface III Palaeologus Marquess of Montferrat.

His Majesty King Felipe VI of Spain is descendant of Serbian Prince Lazar in 21st generation, Despot Đurađ Branković in 19th, and Despot Stefan Branković in 18th generation. Details about line of ancestors from Guglielmo IX Palaeologus Marquess of Montferrat to His Majesty King Felipe VI, are well known and documented in European historiography.

Generation Name and title Notes
I Prince Lazar of Serbia[17] Saint Prince Lazar[18]
II Mara Lazarević[19]
III Despot Đurađ Branković[20] (Đurađ Vuković)
IV Despot Stefan Branković[21] Saint Stefan the Blind[22] (Stefan Despotović)
V Maria of Serbia, Marchioness of Montferrat[23] (Marija Branković) – married to Boniface (Bonifacio) III Palaeologus, Marquess of Montferrat.
VI William IX Palaeologus Marquess of Montferrat [24] (Guglielmo IX)
VII Margaret Marchioness of Montferrat [25]
VIII Louis Gonzaga Duke of Nevers [26] (Luigi Gonzaga – Nevers)
IX Charles Gonzaga Duke of Mantua and Montferrat [27]
X Princess Anna Gonzaga[28]
XI Princess Palatine Benedicta Henrietta[29]
XII Duchess Charlotte of Brunswick-Lüneburg [30]
XIII Francesco III d’Este Duke of Modena [31]
XIV Princess Maria Teresa Felicitas d’Este [32]
XV Louise Marie Adélaïde de Bourbon-Penthièvre Duchess of Orléans [33]
XVI Louis Philippe I King of the French [34]
XVII Prince Ferdinand Philippe Duke of Orléans [35]
XVIII Prince Philippe of Orléans Count of Paris [36]
XIX Princess Louise of Orléans [37]
XX Princess María de las Mercedes of Bourbon-Two Sicilies[38]
XXI His Majesty King Juan Carlos of Spain [39]
XXII His Majesty King Felipe VI of Spain [40]

 

***

His Majesty King Felipe VI of Spain is, as it is presented, direct descendant of significant Serbian 14th and 15th century rulers. Two of these rulers were canonized as saints in Serbian Orthodox Church, and one of them, (Saint) Prince Lazar, achieved status of cult personality and national hero in Serbian tradition. Even today, more than 600 years after his death, Prince Lazar has great importance for Serbian people and its national identity. Kosovo battle and death of Lazar, also had great echo in other European countries.

 

All rights reserved by the author

© 2018 Aleksandar Bačko

 

 

[1] Konstantin Jireček, Istorija Srba, Prva knjiga do 1537. godine (politička istorija), Beograd 1952. (further: Jireček 1), 250; Miloš Blagojević, Srbija u doba Nemanjića, od kneževine do carstva : 1168 – 1371, Hronike srpske, knjiga prva, Beograd 1989.  (further: Blagojević), 216, 218 – 219; Rodoslovne tablice i grbovi srpskih dinastija i vlastele, Beograd 1991. (further: Rodoslovne tablice), 111 – 112; Balkan 17, http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan17.html (further: Balkan 17).

[2] Blagojević, 222; Jireček 1, 250, 320 – 322; Konstantin Jireček, Istorija Srba, Druga knjiga (kulturna istorija), Beograd 1978. (further: Jireček 2), 321, 347 – 348; Rodoslovne tablice, 112.

[3] Rodoslovne tablice, 113; Jireček 1, 321.

[4] Jireček 1, 324.

[5] Rodoslovne tablice, 111, 113; Jireček 1, 324 – 326.

[6] Sveti Knez Lazar, Spomenica o šestoj stogodišnjici Kosovskog boja 1389 – 1989, 1989. (further: Sveti Knez Lazar), 388, 397; Justin Popović, Žitija svetih, 1977. (further: Popović), 191; Jireček 1, 324 – 325; Rodoslovne tablice, 113.

[7] Rodoslovne tablice, 111; Jireček 1, 321; Balkan 17.

[8] Rodoslovne tablice, 111, 113, 122, 125 – 126; Jireček 1, 353; Jireček 2, 342, 349, 401; Balkan 16, http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan16.html (further: Balkan 16); Balkan 17.

[9] Jireček 1, 354.

[10] Rodoslovne tablice, 129; Jireček 1, 369 – 370.

[11] Jireček 1, 345, 384, 386; Balkan 16.

[12] Rodoslovne tablice, 122 – 123, 130, 132; Jireček 1, 365, 385 – 388; Jireček 2, 375, 390; Balkan 16.

[13] Jireček 1, 388, 407 – 408; Rodoslovne tablice, 132.

[14] Rodoslovne tablice, 131, 134; Jireček 1, 408; Balkan 16; Popović, 191 – 197.

[15] In certain historical literature, Maria’s husband is mistakenly mentioned as Boniface V.

[16] Benjamin Arbel, Intercultural Contacts in the Medieval Mediterranean, 2012. (further: Arbel), 237; Rodoslovne tablice, 123, 132; Walter Haberstumpf, Dinastie Europee nel Mediterraneo orientale: i Monferrato e i Savoia nei secoli XII-XV, Scriptorium, 1995. (further: Haberstumpf), 65, 140 – 141; Claudio Anselmo, Agguati e assedi: il castello di Volpiano tra Piemonte ed Europa, Torino 2005. (further: Anselmo), 34 – 35; Giuseppe Aldo Di Ricaldone, Annali del Monferrato (951 – 1708), 1972. (further: Ricaldone), 1403; Balkan 16; Byzant 12, http://genealogy.euweb.cz/byzant/byzant12.html (further: Byzant 12); Jireček 1, 408.

[17] Blagojević, 216, 218 – 219, 222; Jireček 1, 250, 320 – 322, 324 – 326; Jireček 2, 321, 347 – 348; Rodoslovne tablice, 111 – 112; Balkan 17.

[18] Sveti Knez Lazar, 388, 397; Popović, 191.

[19] Rodoslovne tablice, 111, 122; Jireček 1, 321; Jireček 2, 282, 401; Balkan 16; Balkan 17.

[20] Jireček 1, 321, 345, 353 – 354, 369 – 370, 384; Jireček 2, 342, 349; Rodoslovne tablice, 122, 125 – 126; Balkan 16.

[21] Rodoslovne tablice, 122 – 123, 132, 134; Jireček 1, 365, 385 – 388, 407 – 408; Balkan 16; Jireček 2, 375, 390.

[22] Popović, 191 – 197.

[23] Arbel, 237; Haberstumpf, 65, 140 – 141; Rodoslovne tablice, 123, 132; Jireček 1, 408; Balkan 16; Byzant 12.

[24] Anselmo, 34 – 35; Ricaldone, 1403; Rodoslovne tablice, 123; Byzant 12.

[25] Toby Osborne, Dynasty and Diplomacy in the Court of Savoy: Political Culture and the Thirty Years’ War, Cambridge University Press, 2007, 29; Fasti della monarchia di Savoia, Torino 1845, 201; Byzant 12; Gonzaga 3, genealogy.euweb.cz/gonzaga/gonzaga3.html (further: Gonzaga 3).

[26] Memorie dell’Accademia delle Scienze di Torino, 1879, 431; Sally Anne Hickson, Women, Art and Architectural Patronage in Renaissance Mantua: Matrons, Mystics and Monasteries, 2016; Rivista di storia, arte, archeologia per le province di Alessandria e Asti, 1892, 246; Gonzaga 3.

[27] Genealogie ascendante jusqu’au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l’Europe actuellement vivans, Berlin MDCCLXVIII (further: Genealogie ascendante…), table 85; Cristina di Lorena, Lettere alla figlia Caterina de’ Medici Gonzaga duchessa di Mantova (1617-1629), a cura di Beatrice Biagioli, Elisabetta Stumpo, Firenze University Press, 2015, 267; Gonzaga 3.

[28] Katharine Dorothea Ewart Vernon, Italy from 1494 to 1790, University Press, 1909. (further: Ewart Vernon), 491; George L. Williams, Papal Genealogy, The Families and Descendants of the Popes, 1998, 66; Gonzaga 3; Wittelsbach 3, http://genealogy.euweb.cz/wittel/wittel3.html (further: Wittelsbach 3); Genealogie ascendante…, table 85.

[29] Debrett’s Peerage of the United Kingdom of Great Britain and Ireland, vol. I, London 1828, CXXIII; Guy Miege, The Present State of Great Britain and Ireland: In Three Parts, London 1715. (further: Miege), 230; Genealogie ascendante…, table 85; Wittelsbach 3; Welf 7, http://genealogy.euweb.cz/welf/welf7.html (further: Welf 7).

[30] Girolamo Tiraboschi, Storia della letteratura italiana del cav. abate Girolamo Tiraboschi, tomo VIII, parte I, Firenze MDCCCXII (further: Tiraboschi), 9; Welf 7; Welf 10, http://genealogy.euweb.cz/welf/welf10.html (further: Welf 10); Genealogie ascendante…, table 85; Miege, 230, (32).

[31] Lodovico Antonio Muratori, Delle antichita Estensi ed Italiane, Volume 4, Modena MDCCXL (further: Muratori), 708; Genealogie ascendante…, table 85; Tiraboschi, 9; Ewart Vernon, 441; Welf 7; Welf 10.

[32] Genealogie ascendante…, table 86; Muratori, 709; Welf 10; Capet 40, http://genealogy.euweb.cz/capet/capet40.html (further: Capet 40).

[33] Calendario e Notiziario di Corte per l’anno 1792, Napoli 1792. (further: Calendario e Notiziario), 65; Capet 40; Capet 43, http://genealogy.euweb.cz/capet/capet43.html (further: Capet 43).

[34] Benjamin Perley Poore, The Rise and Fall of Louis Philippe, Ex-king of the French, 1848. (further: Poore), 2; Calendario e Notiziario, 65; Olga S. Opfell, Royalty Who Wait: The 21 Heads of Formerly Regnant Houses of Europe, 2001. (further: Opfell), 22 – 23, 32; Capet 43; Capet 46, http://genealogy.euweb.cz/capet/capet46.html, (further: Capet 46).

[35] Poore, 135, 238 – 239; Capet 46; Opfell, 32.

[36] Almanach de Gotha: Annual Genealogical Reference, vol. 1, 2004. (further: Almanach de Gotha 2004/1), 91; Opfell, 22 – 23, 32; Capet 46.

[37] María José Rubio, Reinas de España: siglos XVIII-XXI: de María Luisa Gabriela de Saboya a Letizia Ortiz, 2009, 852; Almanach de Gotha 2004/1, 121; Annuaire de la noblesse de France, Paris 1936, 22; Capet 44, http://genealogy.euweb.cz/capet/capet44.html (further: Capet 44); Capet 46.

[38] Paul Preston, Juan Carlos I, El rey de un pueblo, 2012. (further: Preston); Almanach de Gotha 2004/1, 365; Capet 42, http://genealogy.euweb.cz/capet/capet42.html (further: Capet 42); Capet 44.

[39] Enrique Ávila López, Modern Spain, 2016. (further: López), 58, 80; Preston; Capet 42; Almanach de Gotha 2004/1, 365.

[40] López , 58, 80; Preston; Almanach de Gotha 2004/1, 1006; Capet 42.

HIS MAJESTY KING FELIPE VI OF SPAIN DESCENDANT OF SERBIAN MEDIEVAL RULERS: PRINCE LAZAR, ĐURAĐ BRANKOVIĆ AND STEFAN BRANKOVIĆ

ПОРЕКЛО ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ШПАНИЈЕ ФЕЛИПА VI ОД СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА, ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА И ДЕСПОТА СТЕФАНА БРАНКОВИЋА

 

ПОСВЕЋЕНО

ЊЕГОВОМ ВЕЛИЧАНСТВУ

КРАЉУ ШПАНИЈЕ

ФЕЛИПУ VI

 

HM King Felipe VI

 

 

Аутор:

Александар Бачко

 

Његово Величанство краљ Шпаније Фелипе VI, по правој мушкој линији, изданак је славне и древне династије Бурбона. По другим линијама, преци Краља Фелипа VI такође су били многи владари, односно чланови краљевских династија.

Међутим, до сада истраживачи нису посветили пажњу пореклу Његовог Величанства од значајних средњевековних српских владара: Светог кнеза Лазара, деспота Ђурђа Бранковића и деспота Стефана Бранковића (Светог Стефана Слепог). Двојица од поменутих владара била су канонизована за светитеље, а један од њих, Свети кнез Лазар, достигао је статус националног хероја и култне личности у српском народу.

 

 

ЗНАЧАЈ СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

У СРПСКОЈ И ЕВРОПСКОЈ ИСТОРИЈИ

            Кнез Лазар родио се у утврђењу Прилепац, недалеко од Новог Брда, око 1329. године. Његов отац био је Прибац, канцелар, односно логофет српског цара Стефана Душана. Прибац се, на пример, помиње у документу, који датира из 1340. године, као „Pribez logofeto“.[1]

Документи из 1370. и 1371. године сведоче, да је кнез Лазар био господар Рудника. Ужице и поједине друге градове стекао је након победе над Николом Алтомановићем, 1374. године. На врхунцу своје моћи, кнез Лазар је био господар већег дела данашње централне Србије и појединих других области, што је, између осталог, било назначено и у његовој титули „кнез и самодржавни господин Србљем и Подунавју“.[2]

St. Prince Lazar

Кнез Лазар је подигао манастир Раваницу (1381. године) и друге задужбине. Такође је даривао манастире у Светој Гори. У историјским изворима приказује се као частан, побожан и храбар владалац.[3]

Овај српски владар је био принуђен да брани државу од турских напада. Око 1386. године, дошло до битке код Плочника, недалеко од Прокупља. Том приликом Лазар је победио турску војску.[4]

Године 1389, 28. јуна (15. јуна по старом календару), дошло је до Косовске битке, која је оставила далекосежне последице не само по српску државу, већ и знатно шире. Српску војску предводио је лично кнез Лазар, а турску султан Мурат. Крајњи исход самог боја дуго је предмет контроверзи. Међутим, несумњива је чињеница, да су оба владара погинула, односно убијена током битке, као и то, да су наследници кнеза Лазара били принуђени, да прихвате вазални однос према Турцима.[5]

За време Косовске битке, кнез Лазар је био заробљен и погубљен. Његова решеност да стане у одбрану државе и вере, заједно са његовим јунаштвом и мучеништвом, учинили су га култном личношћу и националним херојем међу Србима. Успомена на њега и данас је веома жива и изузетно значајна за српски национални идентитет. У Српској православној цркви, као и у појединим другим православним црквама, канонизован је за светитеља. Његов празник прославља се 28. јуна (по новом календару). Косовски бој, у ком је Лазар погинуо, имао је великог одјека у Европи, још међу његовим савременицима.[6]

Са својом супругом, кнегињом Милицом, кнез Лазар је имао више деце. Његови синови били су деспот (пре тога кнез) Стефан Лазаревић и кнез Вук Лазаревић. Лазареве и Миличине ћерке биле су: Мара, Оливера, Драгана, Теодора и Јелена.[7]

 

 

ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ

            Ђурађ Бранковић (Ђурађ Вуковић) био је унук Светог кнеза Лазара. Наиме, његова мајка Мара била је Лазарева ћерка. Рођен је око 1375. године. Ђурађ је, по мишљењу појединих историчара, био „последњи знаменити владалац средњевековне Србије“. На престолу је наследио свог ујака, деспота Стефана Лазаревића, 1427. године.[8]

За Ђурђа је забележено, да је био „човек лепе спољашњости и паметне беседе, васпитан византијски с интересом за теолошка питања“. Био је оцењен као „искусан војсковођ и умешан дипломат, при том окретан финансијер“.[9]

Djuradj Brankovic

Недуго након пада Српске Деспотовине под Турке, Ђурађ Бранковић успео је да, борбом на страни Мађара, обнови своју државу. Једна од главних одредби Сегединског мира, 15. августа 1444. године, била је обнова Српске Деспотовине.[10]

Деспот Ђурађ Бранковић остао је на челу државе, све до своје смрти, 24. децембра 1456. године. Иза њега је остало бројно потомство, синови и ћерке. Међу њима је био и Стефан Бранковић. Деспотску титулу наследио је Ђурђев син Лазар, који је умро већ 20. јануара 1458. године.[11]

 

 

ДЕСПОТ СТЕФАН БРАНКОВИЋ

(СВЕТИ СТЕФАН СЛЕПИ)

            Стефан Бранковић (Стефан Деспотовић) био је син деспота Ђурђа Бранковића. Доспео је у заробљеништво код турског султана и био је ослепљен, 8. маја 1441. године. Касније се вратио у Србију. Од 3. фебруара 1458. био је члан намесништва, које је управљало Србијом, а од 31. марта исте године и српски деспот.[12]

На челу Деспотовине Србије, односно њених остатака, Стефан је био до 21. марта 1459. године. Касније је био протеран у Угарску. Преко Сења и Дубровника дошао је у Албанију, крајем августа 1460. године. Ту се венчао са Ангелином, ћерком Аријанита Комнина (господара елбасанског краја). Године 1462. већ је био у Венецији. Епископ Модене га описује као „висока, достојанствена, озбиљна и мудра човека“.[13]

Заједно са својом сестром, грофицом Катарином Цељском, купио је замак Београд (Belgrado di Varmo), недалеко од Удина у Фурланији. Ту је и преминуо, 9. октобра 1476. године. Канонизован је за светитеља (Свети Стефан Слепи – прославља се 22. октобра по новом календару). За собом је оставио синове Ђурђа и Јована, као и ћерку Марију (Мару).[14]

Стефанова ћерка Марија удала се за Бонифација III маркиза од Монферата[15], који је потицао од италијанског огранка династије Палеолог. До овог брака дошло је 1485. године, посредовањем цара Светог Римског Царства, Фридриха III. Марија Бранковић и Бонифације III имали су синове Гуљелма (Вилијама) IX Палеолога маркиза од Монферата и Јована Ђорђа Палеолога, који је касније носио исту титулу.[16]

 

 

ПОРЕКЛО ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ФЕЛИПА VI

ОД СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

И ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА

            У табели која следи, приказано је директно порекло Његовог Величанства краља Шпаније Фелипа VI, од Светог кнеза Лазара и деспота Ђурђа Бранковића. Овај низ непосредних предака води преко деспота Стефана Бранковића (Светог Стефана Слепог) и његове ћерке, Марије од Србије, удате за Бонифација III Палеолога, маркиза од Монферата.

Његово Величанство краљ Шпаније Фелипе VI директан је потомак српског кнеза Лазара у 21. колену, деспота Ђурђа Бранковића у 19, а деспота Стефана Бранковића у 18. генерацији. Појединости о низу предака краља Фелипа VI, почевши од маркиза Монферата Гуљелма IX Палеолога надаље, добро су познате у европској историографији.

Генерација Име и титула Напомена
I Кнез Лазар[17] Свети кнез Лазар[18]
II Мара Лазаревић[19]
III Деспот Ђурађ Бранковић[20] (Ђурађ Вуковић)
IV Деспот Стефан Бранковић[21] Свети Стефан Слепи[22] (Стефан Деспотовић)
V Марија од Србије маркиза од Монферата[23] Била је удата за Бонифација III Палеолога, маркиза од Монферата.
VI Гуљелмо IX Палеолог маркиз од Монферата[24] Вилијам IX (Guglielmo IX)
VII Маргарита маркиза од Монферата[25]
VIII Луиђи Гонзага кнез од Невера[26] (Ludovico Gonzaga – Nevers)
IX Карло Гонзага кнез од Мантове[27]
X Принцеза Ана Гонзага[28]
XI Принцеза Бенедикта Хенријета од Палатината[29]
XII Кнегиња Шарлота од Брунсвика Лунебурга[30]
XIII Кнез Франћеско III Д’Есте од Модене[31]
XIV Принцеза Марија Тереза Фелицитас Д’Есте[32]
XV Луиза Марија Аделаида де Бурбон кнегиња од Орлеана[33]
XVI Краљ Француске Луј Филип I[34]
XVII Принц Фердинанд Филип кнез од Орлеана[35]
XVIII Принц Филип кнез од Париза[36]
XIX Принцеза Луиза од Орлеана[37]
XX Принцеза Марија Мерцедес од Бурбона – Две Сицилије[38]
XXI Његово Величанство Краљ Шпаније Хуан Карлос[39]
XXII Његово Величанство Краљ Шпаније Фелипе VI[40]

 

***

Његово Величанство краљ Шпаније Фелипе VI, дакле, води директно порекло од значајних српских владара из периода 14. и 15. века. Неки од тих владара су у Српској православној цркви канонизовани као светитељи, а један од њих, (Свети) кнез Лазар, стекао је статус култне личности и националног хероја у српској традицији. Чак и данас, више од 600 година након своје смрти, кнез Лазар има огроман значај за српски народ и његов национални идентитет. Косовски бој, у ком је Лазар погинуо, имао је великог одјека и у другим европским земљама.

 

Сва права задржава аутор

© 2018 Aleksandar Bačko

 

 

[1] Константин Јиречек, Историја Срба, Прва књига до 1537. године (политичка историја), Београд 1952. (у даљем тексту: Јиречек 1), 250; Милош Благојевић, Србија у доба Немањића, од кнежевине до царства: 1168 – 1371, Хронике српске, књига прва, Београд 1989. (у даљем тексту: Благојевић), 216, 218 – 219; Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991. (у даљем тексту: Родословне таблице), 111 – 112; Balkan 17, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan17.html (у даљем тексту: Balkan 17).

[2] Благојевић, 222; Јиречек 1, 250, 320 – 322; Константин Јиречек, Историја Срба, Друга књига (културна историја), Београд 1978. (у даљем тексту: Јиречек 2), 321, 347 – 348; Родословне таблице, 112.

[3] Родословне таблице, 113; Јиречек 1, 321.

[4] Јиречек 1, 324.

[5] Родословне таблице, 111, 113; Јиречек 1, 324 – 326.

[6] Свети Кнез Лазар, Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389 – 1989, 1989. (у даљем тексту: Свети Кнез Лазар), 388, 397; Јустин Поповић, Житија светих, 1977. (у даљем тексту: Поповић), 191; Јиречек 1, 324 – 325; Родословне таблице, 113.

[7] Родословне таблице, 111; Јиречек 1, 321; Balkan 17.

[8] Родословне таблице, 111, 113, 122, 125 – 126; Јиречек 1, 353; Јиречек 2, 342, 349, 401; Balkan 16, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/balkan/balkan16.html (у даљем тексту: Balkan 16); Balkan 17.

[9] Јиречек 1, 354.

[10] Родословне таблице, 129; Јиречек 1, 369 – 370.

[11] Јиречек 1, 345, 384, 386; Balkan 16.

[12] Родословне таблице, 122 – 123, 130, 132; Јиречек 1, 365, 385 – 388; Јиречек 2, 375, 390; Balkan 16.

[13] Јиречек 1, 388, 407 – 408; Родословне таблице, 132.

[14] Родословне таблице, 131, 134; Јиречек 1, 408; Balkan 16; Поповић, 191 – 197.

[15] У појединој стручној литератури, Маријин супруг погрешно се наводи као Бонифације V.

[16] Benjamin Arbel, Intercultural Contacts in the Medieval Mediterranean, 2012. (у даљем тексту: Arbel), 237; Родословне таблице, 123, 132; Walter Haberstumpf, Dinastie Europee nel Mediterraneo orientale: i Monferrato e i Savoia nei secoli XII-XV, Scriptorium, 1995. (у даљем тексту: Haberstumpf), 65, 140 – 141; Claudio Anselmo, Agguati e assedi: il castello di Volpiano tra Piemonte ed Europa, Torino 2005. (у даљем тексту: Anselmo), 34 – 35; Giuseppe Aldo Di Ricaldone, Annali del Monferrato (951 – 1708), 1972. (у даљем тексту: Ricaldone), 1403; Balkan 16; Byzant 12, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/byzant/byzant12.html (у даљем тексту: Byzant 12); Јиречек 1, 408.

[17] Благојевић, 216, 218 – 219, 222; Јиречек 1, 250, 320 – 322, 324 – 326; Јиречек 2, 321, 347 – 348; Родословне таблице, 111 – 112; Balkan 17.

[18] Свети Кнез Лазар, 388, 397; Поповић, 191.

[19] Родословне таблице, 111, 122; Јиречек 1, 321; Јиречек 2, 282, 401; Balkan 16; Balkan 17.

[20] Јиречек 1, 321, 345, 353 – 354, 369 – 370, 384; Јиречек 2, 342, 349; Родословне таблице, 122, 125 – 126; Balkan 16.

[21] Родословне таблице, 122 – 123, 132, 134; Јиречек 1, 365, 385 – 388, 407 – 408; Balkan 16; Јиречек 2, 375, 390.

[22] Поповић, 191 – 197.

[23] Arbel, 237; Haberstumpf, 65, 140 – 141; Родословне таблице, 123, 132; Јиречек 1, 408; Balkan 16; Byzant 12.

[24] Anselmo, 34 – 35; Ricaldone, 1403; Родословне таблице, 123; Byzant 12.

[25] Toby Osborne, Dynasty and Diplomacy in the Court of Savoy: Political Culture and the Thirty Years’ War, Cambridge University Press, 2007, 29; Fasti della monarchia di Savoia, Torino 1845, 201; Byzant 12; Gonzaga 3, подаци са интернет презентације genealogy.euweb.cz/gonzaga/gonzaga3.html (у даљем тексту: Gonzaga 3).

[26] Memorie dell’Accademia delle Scienze di Torino, 1879, 431; Sally Anne Hickson, Women, Art and Architectural Patronage in Renaissance Mantua: Matrons, Mystics and Monasteries, 2016; Rivista di storia, arte, archeologia per le province di Alessandria e Asti, 1892, 246; Gonzaga 3.

[27] Genealogie ascendante jusqu’au quatrieme degre inclusivement de tous les Rois et Princes de maisons souveraines de l’Europe actuellement vivans, Berlin MDCCLXVIII (у даљем тексту: Genealogie ascendante…), table 85; Cristina di Lorena, Lettere alla figlia Caterina de’ Medici Gonzaga duchessa di Mantova (1617-1629), a cura di Beatrice Biagioli, Elisabetta Stumpo, Firenze University Press, 2015, 267; Gonzaga 3.

[28] Katharine Dorothea Ewart Vernon, Italy from 1494 to 1790, University Press, 1909. (у даљем тексту: Ewart Vernon), 491; George L. Williams, Papal Genealogy, The Families and Descendants of the Popes, 1998, 66; Gonzaga 3; Wittelsbach 3, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/wittel/wittel3.html (у даљем тексту: Wittelsbach 3); Genealogie ascendante…, table 85.

[29] Debrett’s Peerage of the United Kingdom of Great Britain and Ireland, vol. I, London 1828, CXXIII; Guy Miege, The Present State of Great Britain and Ireland: In Three Parts, London 1715. (у даљем тексту: Miege), 230; Genealogie ascendante…, table 85; Wittelsbach 3; Welf 7, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/welf/welf7.html (у даљем тексту: Welf 7).

[30] Girolamo Tiraboschi, Storia della letteratura italiana del cav. abate Girolamo Tiraboschi, tomo VIII, parte I, Firenze MDCCCXII (у даљем тексту: Tiraboschi), 9; Welf 7; Welf 10, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/welf/welf10.html (у даљем тексту: Welf 10); Genealogie ascendante…, table 85; Miege, 230, (32).

[31] Lodovico Antonio Muratori, Delle antichita Estensi ed Italiane, Volume 4, Modena MDCCXL (у даљем тексту: Muratori), 708; Genealogie ascendante…, table 85; Tiraboschi, 9; Ewart Vernon, 441; Welf 7; Welf 10.

[32] Genealogie ascendante…, table 86; Muratori, 709; Welf 10; Capet 40, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/capet/capet40.html (у даљем тексту: Capet 40).

[33] Calendario e Notiziario di Corte per l’anno 1792, Napoli 1792. (у даљем тексту: Calendario e Notiziario), 65; Capet 40; Capet 43, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/capet/capet43.html (у даљем тексту: Capet 43).

[34] Benjamin Perley Poore, The Rise and Fall of Louis Philippe, Ex-king of the French, 1848. (у даљем тексту: Poore), 2; Calendario e Notiziario, 65; Olga S. Opfell, Royalty Who Wait: The 21 Heads of Formerly Regnant Houses of Europe, 2001. (у даљем тексту: Opfell), 22 – 23, 32; Capet 43; Capet 46, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/capet/capet46.html, (у даљем тексту: Capet 46).

[35] Poore, 135, 238 – 239; Capet 46; Opfell, 32.

[36] Almanach de Gotha: Annual Genealogical Reference, vol. 1, 2004. (у даљем тексту: Almanach de Gotha 2004/1), 91; Opfell, 22 – 23, 32; Capet 46.

[37] María José Rubio, Reinas de España: siglos XVIII-XXI: de María Luisa Gabriela de Saboya a Letizia Ortiz, 2009, 852; Almanach de Gotha 2004/1, 121; Annuaire de la noblesse de France, Paris 1936, 22; Capet 44, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/capet/capet44.html (у даљем тексту: Capet 44); Capet 46.

[38] Paul Preston, Juan Carlos I, El rey de un pueblo, 2012. (у даљем тексту: Preston); Almanach de Gotha 2004/1, 365; Capet 42, подаци са интернет презентације http://genealogy.euweb.cz/capet/capet42.html (у даљем тексту: Capet 42); Capet 44.

[39] Enrique Ávila López, Modern Spain, 2016. (у даљем тексту: López), 58, 80; Preston; Capet 42; Almanach de Gotha 2004/1, 365.

[40] López , 58, 80; Preston; Almanach de Gotha 2004/1, 1006; Capet 42.

ПОРЕКЛО ЊЕГОВОГ ВЕЛИЧАНСТВА КРАЉА ШПАНИЈЕ ФЕЛИПА VI ОД СВЕТОГ КНЕЗА ЛАЗАРА, ДЕСПОТА ЂУРЂА БРАНКОВИЋА И ДЕСПОТА СТЕФАНА БРАНКОВИЋА