About certain Serbian families in Knin

Aleksandar Bačko has published his new e-book, “About certain Serbian families in Knin“.

This book is dedicated to Zoran Batchko, author’s uncle.

Editor of this book is Igor Mojsilović.

“About certain Serbian families in Knin “ has 115 pages.

This book can be downloaded free (in PDF format), following this link:

O pojedinim srpskim porodicama u Kninu

Korice - konacna verzija

 

Advertisements
About certain Serbian families in Knin

Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work

Igor Mojsilović has published his new e-book, „Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work“.

Editor of this book is Miodrag Rođenkov.

Book „Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work“ has 108 pages.

The e-book can be downloaded free (in PDF format), following this link:

Aleksandar Backo – osvrt…

Aleksandar Backo - korice

 

Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work

Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада

Игор Мојсиловић је у електронској форми објавио биографску књигу „Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада“.

Монографија је обима 108 страна.

Уредник је Миодраг Рођенков.

Монографију „ Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада “ можете бесплатно преузети у PDF формату, путем следећег линка:

Aleksandar Backo – osvrt…

 

Aleksandar Backo - korice

 

Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада

Српске породице пакрачког и даруварског краја

У електронској форми објављена је нова монографија „Српске породице пакрачког и даруварског краја“, чији су аутори Александар Бачко и Предраг Гојковић.

У књизи је изнет преглед српских породица те области, информације о појединим родовима, биографије православних пакрачких епископа, преглед топонима, као и други подаци. Монографија је обима 431 стране.

Покровитељи монографије „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ су господин Предраг Гојковић и господин Милорад Ћустић. Уредник ове монографије је Миодраг Рођенков, а аутор корица Катарина Бачко.

Коаутор Александар Бачко своје ангажовање на књизи „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ посветио је успомени на свог претка, пакрачког епископа и администратора Карловачке митрополије Никанора Грујића (1810 – 1887).

Монографију „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ можете бесплатно преузети у PDF формату, путем следећег линка:

Pakracki i daruvarski kraj

 

Korice

 

Српске породице пакрачког и даруварског краја

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (IV)

Јосиф Грујић је био братанац пакрачког епископа Никанора Грујића, односно син проте Драгутина Грујића (тада јереја) и његове супруге Дафине. Родио се у Качфали у Барањи (данашњи Јагодњак), 24. фебруара 1839. године по старом каледндару.[1]

 

Јосиф је био крштен је 6. марта 1839. године. Кума на његовом крштењу је била Марта Рибић из Качфале, а овај чин је обавио јереј Прокопије Станковић, парох болмански.[2]

 

Грујић је завршио шест разреда гимназије у Винковцима, а потом и богословију у Сремским Карловцима. Рукоположио га је у Сентандреји епископ Арсеније Стојковић 2. новембра 1865. за ђакона, а 8. новембра исте године за презвитера.[3]

 

Године 1878, Јосиф је забележен као капелан у Качфали. Био је тамошњи парох у дужем периоду, све до своје смрти. Одликован је црвеним појасом. Био је и председник школског одбора у истом месту. Поред српског, говорио је немачки и мађарски језик. За њега је 1896. године било забележено, да је «са парохијанима… у добром одношају».[4]

 

Свештеник Јосиф Грујић је био у браку са Маријом рођеном Хужвик. Она је потицала из угледне сентандрејске фамилије. Била је ћерка трговца и поседника Антонија Хужвика и његове прве супруге, Екатарине рођене Младеновић. Јосиф је са својом супругом имао шесторо деце, како сведочи црквени шематизам из 1896. године. Шематизам из 1905. године доноси податак, да је свештеник Јосиф Грујић удовац и да «има двоје незбринуте деце».[5]

 

Svestenik Josif Grujic

Свештеник Јосиф Грујић – фотографија у поседу аутора.

 

 

Јосиф и Марија су 1868. године добили сина Димитрија Грујића. Он је прво завршио шест разреда гимназије у Печују, а затим богословију у Сремским Карловцима. Епископ Арсеније Стојковић га је 23. маја 1891. рукоположио за ђакона, а 30. маја исте године за презвитера. Поред српског, Димитрије је говорио мађарски и немачки језик. Забележено је, да «са парохијанима живи у слози». Према подацима из 1896. године, био је парох у Борјаду у Барањи и администратор парохије у недалеком Великом Будимиру. У то време је имао троје деце. Касније је постао парох у Качфали.[6]

 

Зорка Грујић била је ћерка свештеника Јосифа Грујића и његове супруге Марије рођене Хужвик. Родила се у Качфали (Јагодњаку), 16. априла 1885. године, по старом календару. Чин крштења је обавио њен отац, 17. априла 1885. године. Кума јој је била Драгиња ћерка Пере Рибића из Качфале. Зорка се удала за београдског трговца Владислава Митића. Овај брачни пар је имао ћерку Надежду – Наду Митић, која је била удата за чиновника Љубишу Бачка. Њихов син је био Владимир Бачко.[7]

 

Ана Грујић је такође била Јосифова и Маријина ћерка. Она се удала за др. Саву Гојковића из Шиклоша у Барањи и са њим имала више деце. Њихов син, бележник Јован Гојковић (рођен 1886), био је у браку са Ранком Малић из Чуруга. Њихових потомака, Гојковића, и данас има у Чуругу.[8]

 

Ленка рођена Грујић, ћерка свештеника Јосифа, била је удата за члана породице Мишљеновић из Барање. Њено потомство, породица Мишљеновић, живи у Београду. Потомство свештеника Јосифа Грујића и Марије Хужвик, по женској линији, такође представља породица Ратковић у Пожаревцу.[9]

 

Прота Драгутин Грујић је имао и ћерку Ану. Она се удала 10. новембра 1857. године у Качфали. Супруг јој је тада постао Станимир Будим, житељ Мартинаца у Срему. Младенцима је ово био први брак.[10]

 

Венчање је обавио јереј Милош (Радмиловић или Радмановић), парох Ивања у Барањи. Венчани кум је био Александар Сабовљевић, житељ Мартинаца.[11]

 

Станимир Будим је касније постао свештеник и мартиначки парох. Он и његова супруга Ана су такође оставили потомство. Ћерка им се звала Јелисавета, удата Микић. Њен син био је прота Григорије Микић из Мартинаца, професор богословије у Сремским Карловцима.[12]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

 

 

[1] Никанор Грујић, Автобиографија Никанора Грујића, некад. епископа пакрачког, за штампу приредио архим. Иларион Зеремски, Сремски Карловци 1907. (у даљем тексту: Грујић, Автобиографија), 9 – 10, 15, 27; Православна црква, Јагодњак, Матична књига рођених 1817 – 1860. (у даљем тексту: Матична књига рођених), стр. 199.

[2] Матична књига рођених, стр. 199.

[3] Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, (Сремски) Карловци 1910. (у даљем тексту: Косовац), 520; Георгије Марјановић, Први шематизам Православне српске епархије будимске за годину 1896, Сремски Карловци 1896. (у даљем тексту: Марјановић), 34 – 35; Стеван Болманац, Шематизам Источно – православне митрополије српске у Аустро – Угарској године 1878. (у даљем тексту: Болманац), Панчево 1878, 40.

[4] Димитрије Руварац, Шематизам Источно – православне српске митрополије карловачке за годину 1900, Сремски Карловци 1900, 119; Болманац, 40; Марјановић, 34 – 35; Косовац, 520.

[5] Александар Бачко, Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд, 2009, 208 – 210; Марјановић, 34 – 35; Косовац, 520.

[6] Марјановић, 22, 27; Руварац, 117 – 118.

[7] Крштеница Зорке Грујић у поседу аутора; Александар Бачко, Породица Балтезаревић – Митић у Нишу и Београду, текст на интернет презентацији „Породично порекло“.

[8] Подаци из православних матичних књига Чуруга, добијени љубазношћу г. Милорада Ћустића; подаци из приватне архиве аутора.

[9] По саопштењу покојне Надежде – Наде Бачко, рођене Митић.

[10] Православна црква, Јагодњак, Матична књига венчаних 1838 – 1860. (у даљем тексту: Матична књига венчаних), стр. 93.

[11] Матична књига венчаних, стр. 93.

[12] Григорије Микић, Преглед историје хришћанске цркве, Општи део, Нови Сад 2003, 110; Српски Сион 7, 1897, 358.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (IV)

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (III)

Старији брат пакрачког епископа Никанора Грујића био је Драгутин Грујић. Како сведоче подаци из матичне књиге крштених Кишфалубе у Барањи (данашња Брањина), Драгутин је рођен у овом месту, 1. јула 1803. године по старом календару.[1]

 

Драгутинови родитељи били су јереј Прокопије Грујић (тада капелан) и Агрипина Грујић, рођена Косић. Крстио га је протопрезвитер „мухачкопољски“ и парох Кишфалубе, Сава Косић, у Брањини 5. јула 1803. године (по старом календару). Кум на Драгутиновом крштењу био је Јован Тадић из Херцег Суљоша (Кнежевих Винограда).[2]

 

После поезије и хуманистике, које је завршио у Печују, Драгутин се уписао у Српску православну учитељску школу у Сомбору. Године 1821/22. завршио је први, а 1822/23. други разред те школе.[3]

 

Драгутин Грујић (звали су га и Драгач) био је учитељ у Мохачу. На тој дужности се помиње 1827. године. Као „слушатељ богословије“ поменут је 1828. године. Као парох у Качфали у Барањи (данашњем Јагодњаку), први пут се наводи у матичним књигама 18. октобра 1836. године.[4]

 

У матичним књигама Качфале се Драгутин Грујић као протојереј (мохачки, мохачкопољски) први пут наводи 20. октобра 1847. године. Занимљиво је поменути, да се у појединим документима јавља и као „протопрезвитер сигетски“ (по граду Сигетвару). Прота Грујић је био и асесор Конзисторије Будимске епархије.[5]

 

Супруга протопрезвитера мохачкопољског и пароха качфалског Драгутина Грујића, била је Дафина. Она је преминула у Качфали (данашњем Јагодњаку) у Барањи, 18. децембра 1850. године.[6]

 

Дафина је сахрањена 20. децембра 1850. године, на општем гробљу у Качфали. Опело су одржали православни свештеници: Прокопије Станковић парох болмански, Павле чије је презиме нечитко у матицама (парох моношторски, односно парох Белог Манастира) и Илија Бачванин парох Дарде.[7]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

[1] Никанор Грујић, Автобиографија Никанора Грујића, некад. епископа пакрачког, за штампу приредио архим. Иларион Зеремски, Сремски Карловци 1907. (у даљем тексту: Грујић, Автобиографија), 9 – 10, 15, 27; Православна црква, Брањина, Матична књига рођених 1797 – 1849, (у даљем тексту: Брањина, Матична књига рођених), стр. 69.

[2] Брањина, Матична књига рођених, стр. 69.

[3] К. Т. Костић, из прошлости Учитељске школе у Сомбору, Годишњак Историјског друштва у Сомбору, Сомбор 1936/37, 91; Грујић, Автобиографија, 9 – 10, 15, 27.

[4] Грујић, Автобиографија, 9 – 10, 15, 27; Јован Стерија Поповић, Невиност или Светислав и Милева, Пешта 1827, ненумерисана страна (помиње се међу претплатницима на ову књигу); Вук Стефановић Караџић, Даница, забавник за годину 1827, год. 2, Беч 1827, 162; Јован Стерија Поповић, Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида, Пешта 1828, ненумерисана страна (помиње се међу претплатницима на ову књигу); Православна црква, Јагодњак, Матична књига рођених 1817 – 1842, стр. 171.

[5] Aloysius Reesch de Lewald, Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus i. Regni Hungarie partimque eidem adnexarum … pro anno 1843/44, Budae 1843/44, 61; Православна црква, Јагодњак, Матична књига умрлих 1833 – 1854, стр. 57; Православна црква, Бели Манастир, Матична књига рођених 1840 – 1895, стр. 22.

[6] Православна црква, Јагодњак, Матична књига умрлих 1833 – 1854, (у даљем тексту: Јагодњак, Матична књига умрлих).

[7] Јагодњак, Матична књига умрлих.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (III)

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (II)

У Архиву Епархије будимске у Сентандреји чувају се матичне књиге насеља Липова у Барањи. У тим документима су, између осталог, забележени и битни подаци о члановима свештеничке породице Грујић, из које је потицао и пакрачки епископ Никанор.[1]

 

О оцу владике Никанора, свештенику Прокопију Грујићу, мало се зна. О свом оцу је у аутобиографији писао сам Никанор, у кратким цртама. Очуван је и портрет пароха Прокопија, рад Павла Симића. Исти аутор је насликао и портрет епископове мајке, Агрипине Грујић рођене Косић. Обе слике се чувају у Народном музеју у Београду.[2]

 

Колико нам је познато, до сада нису били публиковани подаци о смрти оца епископа Никанора Грујића. Из православне матичне књиге умрлих Липове у Барањи сазнајемо, да се јереј Прокопије Грујић, парох липовски, пред смрт исповедио Јефтимију Гојковићу пароху цркве светог Георгија у Ивању и причестио се. Прокопије је преминуо у Липови, 28. јуна 1852. године (по старом календару).[3]

 

Јереј Прокопије Грујић био је сахрањен у липовском општем гробљу, 30. јуна 1852. године (по старом календару). Опело су обавили православни пароси: Титоша, Мајша, Болмана, Мохача, Борјада и других барањских места.[4]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

[1] Архив Епархије будимске, Сентандреја, Матичне књиге, Липова, Храм рожденија Св. Претече и Крститеља Јована, Матична књига умрлих, 1835 – 1852. (у даљем тексту: Матична књига умрлих).

[2] Никанор Грујић, Автобиографија Никанора Грујића, некад. епископа пакрачког, за штампу приредио архим. Иларион Зеремски, Сремски Карловци 1907, 1, 9 – 10, 15; Зор. Симићева, Два рада сликара Павла Симића, Старинар, Орган Српског археолошког друштва, трећа серија, књига осма и девета, 1933 – 1934, Београд 1933 – 1934, 28 – 37; Душан Н. Петровић, Владика пакрачки Никанор Грујић, Сремски Карловци 2010, илустрације између 80. и 81. стране.

[3] Матична књига умрлих, страна 101.

[4] Матична књига умрлих, страна 101.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (II)