СТАРЕ БЕОГРАДСКЕ ПОРОДИЦЕ – ХАЏИМИХАЈЛОВИЋ (ХАЏИМИЈАИЛОВИЋ)

Аутор: Александар Бачко

 

Очувано је породично предање, да се родоначеник Хаџимихајловића (Хаџимијаиловића), Хаџи – Михајло (Хаџи – Мијаило), у Београд доселио из Охрида. Свакако је био поклоник Христовог гроба у Јерусалиму, што је основно значење термина „хаџија“. Супруга му је била Каталина (Катарина) рођена Паранос. Наведени брачни пар имао је синове Петра и Ванђела (Вангела). Презиме ове браће и њихових потомака, у документима и литератури бележено је на различите начине.[1]

Ова фамилија можда је била цинцарског порекла. Још од 18. века, у Охриду је живео веома велики број цинцарских породица. Најбројније су биле оне у охридској Доњој Влашкој Мали и Горњој Влашкој Мали.[2]

Ванђел Хаџимијаиловић (Х. Мијаиловић) помиње се 24. децембра 1887. године, у „Списку обвезника III позива свију јединица VII пуков. округа из ког се види гди је обвезник и у коју јединицу уписат, а сви из вароши Београда“.[3]

Ванђел је тада био редов „прекобројни I батаљона III позива“. У списку је заведен под бројем 1667. По занимању је био обућар, а живео је у београдском Варошком кварту.[4]

Петар Хаџимихајловић (Х. Михајловић) такође се наводи у списку војних обвезника од 24. децембра 1887. године, под бројем 136. Био је редов „при I чети I батаљона III позива“. Петар је по занимању био обућар из Дорћолског кварта у Београду. Био је у браку са Анком рођеном Вањек, која је била чешког порекла. Имали су више деце, међу којом и сина Димитрија.[5]

 

[1] По саопштењу г. Александра Петрија, потомка породице Хаџимихајловић по женској линији (у даљем тексту: А. Петри); Београдске општинске новине, година VI, број 51, Београд 24. децембар 1887. (у даљем тексту: Београдске општинске новине, 24. децембар 1887), 4, 20 (посебна пагинација); Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику, пето издање, Сарајево 1985, 296.

[2] Атанасије Урошевић, Охрид, Филозофски факултет универзитета у Скопљу, Природно-математичко одељење, Посебна издања, књига 8, Скопље 1957, 16 – 17, 36; Јован Ф. Трифуноски, Цинцари у Охриду, Гласник Етнографског музеја у Београду, књига 51, Београд 1987, 227 – 230.

[3] Београдске општинске новине, 24. децембар 1887, 1, 4 (посебна пагинација).

[4] Београдске општинске новине, 24. децембар 1887, 4 (посебна пагинација).

[5] А. Петри; Београдске општинске новине, 24. децембар 1887, 20 (посебна пагинација).

СТАРЕ БЕОГРАДСКЕ ПОРОДИЦЕ – ХАЏИМИХАЈЛОВИЋ (ХАЏИМИЈАИЛОВИЋ)