Старе београдске породице – Ћеловић

Лука Ћеловић родио се 1854. године у Придворцима код Требиња. Основну школу похађао је у родном месту. Касније га је отац послао у Бања Луку, код једног свог пријатеља. Године 1871. прешао је у Брчко, код стрица. Тамо је завршио четврти разред основне школе. Наредне године је прешао у Београд, код свог земљака, архимандрита манастира Дужи, Нићифора Дучића. Он је Луки помогао, да се запосли као шегрт у „галантеријско – помодној радњи“ Петра Радосављевића и Мите Игњачевића. Када је 1875. године почео Босанско – херцеговачки устанак (Невесињска пушка), Ћеловић је отишао у Босну са добровољцима пуковника Ђоке Влајковића. Касније је наставио да се бори са добровољцима против Турака, све до краја рата, 1878. године.¹

Када се вратио у Београд, запослио се у магазаџијској радњи „Браћа Крсмановић и Паранос“. Ћеловић је 1880. године отворио своју самосталну радњу, у локалу на почетку улице Краљевића Марка (у броју 1). Касније је купио тај локал, као и два суседна мала плаца. Ту је сазидао двоспратну зграду, која и данас постоји. У тој згради је становао до краја живота. Трговао је са променљивим успехом. Ипак, у каснијем периоду је успео да заради знатну своту, не само од акција Београдске задруге, већ и трговачком сарадњом са Симом, сином Ристе Параноса. После Првог светског рата је купио и земљиште између улица: Карађорђеве, Загребачке и Босанске и ту сазидао низ четвороспратница. Трговац Лука Ћеловић је, како забележено 1907. године, био власник брода „Требиње“, направљеног у Београду.²

Члан управног одбора Београдске задруге за међусобно помагање и штедњу од 1883. године био је Лука Ћеловић. Године 1897. постао је председник управног одбора задруге. Остао је на том месту до краја живота. Он је куповао велики број акција те задруге. Њихова вредност је стално скакала, тако да је ова трансакција постала главни извор његовог богатства. За члана управе Народне банке Лука Ћеловић је изабран 1912. године.³

Био је велики добротвор Београдског универзитета и Академског певачког друштва „Обилић“, коме је приложио 100000 динара у државним обвезницама. Године 1928. изабран је за почасног члана управе тог друштва. Основао је „Задужбину за просветне сврхе Универзитета“ и за њу приложио милион динара у државним обвезницама. Године 1929. приложио је још 100000 динара у поменутим обвезницама овој задужбини. Сазидао је и основну школу у свом родном месту. Умро је у Београду 1929. године. Није се женио. Сву своју имовину је оставио у наследство „Задужбини Луке Ћеловића Требињца“.⁴

Херцеговачки Ћеловићи живе у Придворици, Дужима и Засаду код Требиња. Предак им је досељен у првој половини 18. века „из Далмације“. По свему судећи, био је пореклом из Рисна у Боки Которској. Та област се раније рачунала као део Далмације. Он је дошао као бегунац и склонио се у манастир Дужи код Требиња. Тамо је радио као слуга. У тамошњем селу Дужи се „оженио и окућио“. Ћеловићи су најстарија породица, која данас живи у том селу. Један од потомака овог досељеника прешао у је у недалеке Придворце и населио се средином 19. века „на Хаџиасановића земљу“. Највероватније је у питању био отац Луке Ћеловића, пошто се Лука родио 1854. године у Придворцима. Један огранак фамилије Ћеловић је крајем 19. века прешао је из Придвораца у оближњи Засад. У Придворцима су почетком 20. века биле 3 куће Ћеловића, а у Дужима 1 домаћинство. Поред Београда, имају исељенике и у Јагодини. Крсна слава ове породице је св. Стефан. У околини Требиња живе и Ћеловићи исламске вероисповести. По Хусејину Ћеловићу је у том крају названа шума Хусеинов До. Он је имао у поседу само тај потес, „а никада није имао својих кметова“. Ови Ћеловићи свакако представљају огранак истоимене православне породице.⁵

У Боки Которској такође има Ћеловића. Преци рисанских Ћеловића су се доселили из околине Требиња, наводно „у 14. веку“(!). Била су их 4 домаћинства у Рисну почетком 20. века. Неколико Ћеловића из тог места носило је титулу сердара. Они се помињу у народним песмама. У Каменаре је један огранак ове породице прешао из недалеког Рисна 1880. године. Бокешки Ћеловићи славе св. Јована Крститеља. Стари Ћеловићи се помињу и у Будви.⁶

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Извори

1. Миливоје М. Костић, Успон Београда, Векови Београда, Заједничка издања 1, Београд 1994. (у даљем тексту: Костић, књ. 1), 30 – 31.
2. Адресна књига Београда 1912, Београд 1912, део I, 164; Костић, књ. 1, 30 – 32, 175; Бранко Перуничић, Управа вароши Београда 1820 – 1912, Београд 1970, 999.
3. Костић, књ. 1, 32 – 33, 37.
4. Костић, књ. 1, 30 – 31, 38 – 39, 175.
5. Обрен Ђурић – Козић, Шума, Површ и Зупци у Херцеговини, С.К.А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903, 1205 – 1206; Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд 2005, 291; Костић, књ. 1, 30.
6. Сава Накићеновић, Бока, С.К.А, Српски етнографски зборник 20, Насеља српских земаља 9, Београд 1913, 289, 509, 523, 585.