About certain Serbian families in Knin

Aleksandar Bačko has published his new e-book, “About certain Serbian families in Knin“.

This book is dedicated to Zoran Batchko, author’s uncle.

Editor of this book is Igor Mojsilović.

“About certain Serbian families in Knin “ has 115 pages.

This book can be downloaded free (in PDF format), following this link:

O pojedinim srpskim porodicama u Kninu

Korice - konacna verzija

 

Advertisements
About certain Serbian families in Knin

Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work

Igor Mojsilović has published his new e-book, „Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work“.

Editor of this book is Miodrag Rođenkov.

Book „Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work“ has 108 pages.

The e-book can be downloaded free (in PDF format), following this link:

Aleksandar Backo – osvrt…

Aleksandar Backo - korice

 

Aleksandar Bačko – review of twenty years of research work

Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада

Игор Мојсиловић је у електронској форми објавио биографску књигу „Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада“.

Монографија је обима 108 страна.

Уредник је Миодраг Рођенков.

Монографију „ Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада “ можете бесплатно преузети у PDF формату, путем следећег линка:

Aleksandar Backo – osvrt…

 

Aleksandar Backo - korice

 

Александар Бачко – осврт на двадесет година истраживачког рада

Српске породице пакрачког и даруварског краја

У електронској форми објављена је нова монографија „Српске породице пакрачког и даруварског краја“, чији су аутори Александар Бачко и Предраг Гојковић.

У књизи је изнет преглед српских породица те области, информације о појединим родовима, биографије православних пакрачких епископа, преглед топонима, као и други подаци. Монографија је обима 431 стране.

Покровитељи монографије „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ су господин Предраг Гојковић и господин Милорад Ћустић. Уредник ове монографије је Миодраг Рођенков, а аутор корица Катарина Бачко.

Коаутор Александар Бачко своје ангажовање на књизи „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ посветио је успомени на свог претка, пакрачког епископа и администратора Карловачке митрополије Никанора Грујића (1810 – 1887).

Монографију „Српске породице пакрачког и даруварског краја“ можете бесплатно преузети у PDF формату, путем следећег линка:

Pakracki i daruvarski kraj

 

Korice

 

Српске породице пакрачког и даруварског краја

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (IV)

Јосиф Грујић је био братанац пакрачког епископа Никанора Грујића, односно син проте Драгутина Грујића (тада јереја) и његове супруге Дафине. Родио се у Качфали у Барањи (данашњи Јагодњак), 24. фебруара 1839. године по старом каледндару.[1]

 

Јосиф је био крштен је 6. марта 1839. године. Кума на његовом крштењу је била Марта Рибић из Качфале, а овај чин је обавио јереј Прокопије Станковић, парох болмански.[2]

 

Грујић је завршио шест разреда гимназије у Винковцима, а потом и богословију у Сремским Карловцима. Рукоположио га је у Сентандреји епископ Арсеније Стојковић 2. новембра 1865. за ђакона, а 8. новембра исте године за презвитера.[3]

 

Године 1878, Јосиф је забележен као капелан у Качфали. Био је тамошњи парох у дужем периоду, све до своје смрти. Одликован је црвеним појасом. Био је и председник школског одбора у истом месту. Поред српског, говорио је немачки и мађарски језик. За њега је 1896. године било забележено, да је «са парохијанима… у добром одношају».[4]

 

Свештеник Јосиф Грујић је био у браку са Маријом рођеном Хужвик. Она је потицала из угледне сентандрејске фамилије. Била је ћерка трговца и поседника Антонија Хужвика и његове прве супруге, Екатарине рођене Младеновић. Јосиф је са својом супругом имао шесторо деце, како сведочи црквени шематизам из 1896. године. Шематизам из 1905. године доноси податак, да је свештеник Јосиф Грујић удовац и да «има двоје незбринуте деце».[5]

 

Svestenik Josif Grujic

Свештеник Јосиф Грујић – фотографија у поседу аутора.

 

 

Јосиф и Марија су 1868. године добили сина Димитрија Грујића. Он је прво завршио шест разреда гимназије у Печују, а затим богословију у Сремским Карловцима. Епископ Арсеније Стојковић га је 23. маја 1891. рукоположио за ђакона, а 30. маја исте године за презвитера. Поред српског, Димитрије је говорио мађарски и немачки језик. Забележено је, да «са парохијанима живи у слози». Према подацима из 1896. године, био је парох у Борјаду у Барањи и администратор парохије у недалеком Великом Будимиру. У то време је имао троје деце. Касније је постао парох у Качфали.[6]

 

Зорка Грујић била је ћерка свештеника Јосифа Грујића и његове супруге Марије рођене Хужвик. Родила се у Качфали (Јагодњаку), 16. априла 1885. године, по старом календару. Чин крштења је обавио њен отац, 17. априла 1885. године. Кума јој је била Драгиња ћерка Пере Рибића из Качфале. Зорка се удала за београдског трговца Владислава Митића. Овај брачни пар је имао ћерку Надежду – Наду Митић, која је била удата за чиновника Љубишу Бачка. Њихов син је био Владимир Бачко.[7]

 

Ана Грујић је такође била Јосифова и Маријина ћерка. Она се удала за др. Саву Гојковића из Шиклоша у Барањи и са њим имала више деце. Њихов син, бележник Јован Гојковић (рођен 1886), био је у браку са Ранком Малић из Чуруга. Њихових потомака, Гојковића, и данас има у Чуругу.[8]

 

Ленка рођена Грујић, ћерка свештеника Јосифа, била је удата за члана породице Мишљеновић из Барање. Њено потомство, породица Мишљеновић, живи у Београду. Потомство свештеника Јосифа Грујића и Марије Хужвик, по женској линији, такође представља породица Ратковић у Пожаревцу.[9]

 

Прота Драгутин Грујић је имао и ћерку Ану. Она се удала 10. новембра 1857. године у Качфали. Супруг јој је тада постао Станимир Будим, житељ Мартинаца у Срему. Младенцима је ово био први брак.[10]

 

Венчање је обавио јереј Милош (Радмиловић или Радмановић), парох Ивања у Барањи. Венчани кум је био Александар Сабовљевић, житељ Мартинаца.[11]

 

Станимир Будим је касније постао свештеник и мартиначки парох. Он и његова супруга Ана су такође оставили потомство. Ћерка им се звала Јелисавета, удата Микић. Њен син био је прота Григорије Микић из Мартинаца, професор богословије у Сремским Карловцима.[12]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

 

 

[1] Никанор Грујић, Автобиографија Никанора Грујића, некад. епископа пакрачког, за штампу приредио архим. Иларион Зеремски, Сремски Карловци 1907. (у даљем тексту: Грујић, Автобиографија), 9 – 10, 15, 27; Православна црква, Јагодњак, Матична књига рођених 1817 – 1860. (у даљем тексту: Матична књига рођених), стр. 199.

[2] Матична књига рођених, стр. 199.

[3] Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, (Сремски) Карловци 1910. (у даљем тексту: Косовац), 520; Георгије Марјановић, Први шематизам Православне српске епархије будимске за годину 1896, Сремски Карловци 1896. (у даљем тексту: Марјановић), 34 – 35; Стеван Болманац, Шематизам Источно – православне митрополије српске у Аустро – Угарској године 1878. (у даљем тексту: Болманац), Панчево 1878, 40.

[4] Димитрије Руварац, Шематизам Источно – православне српске митрополије карловачке за годину 1900, Сремски Карловци 1900, 119; Болманац, 40; Марјановић, 34 – 35; Косовац, 520.

[5] Александар Бачко, Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд, 2009, 208 – 210; Марјановић, 34 – 35; Косовац, 520.

[6] Марјановић, 22, 27; Руварац, 117 – 118.

[7] Крштеница Зорке Грујић у поседу аутора; Александар Бачко, Породица Балтезаревић – Митић у Нишу и Београду, текст на интернет презентацији „Породично порекло“.

[8] Подаци из православних матичних књига Чуруга, добијени љубазношћу г. Милорада Ћустића; подаци из приватне архиве аутора.

[9] По саопштењу покојне Надежде – Наде Бачко, рођене Митић.

[10] Православна црква, Јагодњак, Матична књига венчаних 1838 – 1860. (у даљем тексту: Матична књига венчаних), стр. 93.

[11] Матична књига венчаних, стр. 93.

[12] Григорије Микић, Преглед историје хришћанске цркве, Општи део, Нови Сад 2003, 110; Српски Сион 7, 1897, 358.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (IV)

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (III)

Старији брат пакрачког епископа Никанора Грујића био је Драгутин Грујић. Како сведоче подаци из матичне књиге крштених Кишфалубе у Барањи (данашња Брањина), Драгутин је рођен у овом месту, 1. јула 1803. године по старом календару.[1]

 

Драгутинови родитељи били су јереј Прокопије Грујић (тада капелан) и Агрипина Грујић, рођена Косић. Крстио га је протопрезвитер „мухачкопољски“ и парох Кишфалубе, Сава Косић, у Брањини 5. јула 1803. године (по старом календару). Кум на Драгутиновом крштењу био је Јован Тадић из Херцег Суљоша (Кнежевих Винограда).[2]

 

После поезије и хуманистике, које је завршио у Печују, Драгутин се уписао у Српску православну учитељску школу у Сомбору. Године 1821/22. завршио је први, а 1822/23. други разред те школе.[3]

 

Драгутин Грујић (звали су га и Драгач) био је учитељ у Мохачу. На тој дужности се помиње 1827. године. Као „слушатељ богословије“ поменут је 1828. године. Као парох у Качфали у Барањи (данашњем Јагодњаку), први пут се наводи у матичним књигама 18. октобра 1836. године.[4]

 

У матичним књигама Качфале се Драгутин Грујић као протојереј (мохачки, мохачкопољски) први пут наводи 20. октобра 1847. године. Занимљиво је поменути, да се у појединим документима јавља и као „протопрезвитер сигетски“ (по граду Сигетвару). Прота Грујић је био и асесор Конзисторије Будимске епархије.[5]

 

Супруга протопрезвитера мохачкопољског и пароха качфалског Драгутина Грујића, била је Дафина. Она је преминула у Качфали (данашњем Јагодњаку) у Барањи, 18. децембра 1850. године.[6]

 

Дафина је сахрањена 20. децембра 1850. године, на општем гробљу у Качфали. Опело су одржали православни свештеници: Прокопије Станковић парох болмански, Павле чије је презиме нечитко у матицама (парох моношторски, односно парох Белог Манастира) и Илија Бачванин парох Дарде.[7]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

[1] Никанор Грујић, Автобиографија Никанора Грујића, некад. епископа пакрачког, за штампу приредио архим. Иларион Зеремски, Сремски Карловци 1907. (у даљем тексту: Грујић, Автобиографија), 9 – 10, 15, 27; Православна црква, Брањина, Матична књига рођених 1797 – 1849, (у даљем тексту: Брањина, Матична књига рођених), стр. 69.

[2] Брањина, Матична књига рођених, стр. 69.

[3] К. Т. Костић, из прошлости Учитељске школе у Сомбору, Годишњак Историјског друштва у Сомбору, Сомбор 1936/37, 91; Грујић, Автобиографија, 9 – 10, 15, 27.

[4] Грујић, Автобиографија, 9 – 10, 15, 27; Јован Стерија Поповић, Невиност или Светислав и Милева, Пешта 1827, ненумерисана страна (помиње се међу претплатницима на ову књигу); Вук Стефановић Караџић, Даница, забавник за годину 1827, год. 2, Беч 1827, 162; Јован Стерија Поповић, Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида, Пешта 1828, ненумерисана страна (помиње се међу претплатницима на ову књигу); Православна црква, Јагодњак, Матична књига рођених 1817 – 1842, стр. 171.

[5] Aloysius Reesch de Lewald, Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus i. Regni Hungarie partimque eidem adnexarum … pro anno 1843/44, Budae 1843/44, 61; Православна црква, Јагодњак, Матична књига умрлих 1833 – 1854, стр. 57; Православна црква, Бели Манастир, Матична књига рођених 1840 – 1895, стр. 22.

[6] Православна црква, Јагодњак, Матична књига умрлих 1833 – 1854, (у даљем тексту: Јагодњак, Матична књига умрлих).

[7] Јагодњак, Матична књига умрлих.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (III)

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (I)

Никанор Грујић (1810 – 1887), пакрачки владика, администратор Карловачке митрополије и Српског патријархата, био је један од истакнутијих Срба 19. века. Овај архијереј је, између осталог, био запажени песник и преводилац. Бавио се и филолошким радом. Био је члан Друштва српске словесности, односно Српског ученог друштва (претече С.А.Н.У.), као и почасни члан Матице словачке.[1]

 

Значајно је било његово учешће на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, пошто је после Грујићевог говора Стеван Шупљикац био проглашен за српског војводу.[2]

 

У каснијем периоду је епископ Никанор постао витез Великог крста Реда Франца Јозефа и дејствујући тајни саветник аустријског цара. У једном периоду је био вирилни члан Горњег дома Угарског парламента и члан Сабора Хрватске и Славоније.[3]

 

Живот и рад пакрачког епископа Никанора Грујића описани су у више књига и текстова. Међутим, о његовој породици и пореклу мало се зна. У литератури се помињу његови родитељи, липовски парох Прокопије Грујић и Агрипина рођена Косић.[4]

 

Аутори, међутим, до сада нису публиковали податке из православне матичне књиге венчаних у Кишфалуби (данашњој Брањини) у Барањи, у којој се помињу Никанорови родитељи. Из тог документа можемо сазнати неколико чињеница о пореклу овог архијереја.[5]

 

Наиме, 26. јануара 1797. године по старом календару, у Кишфалуби у Барањи, венчали су се шумберачки житељ Прокопије Грујић и Агрипина, ћерка житеља Кишфалубе, Марка Косића. У црквене матице је овај догађај био заведен под редним бројем 168. Кум на њиховом венчању био је сечујски житељ Андреј Радановић. Чин венчања обавио је јереј Григорије Ћосић, парох Ивања у Барањи.[6]

 

Из овог документа сазнајемо, да породица владике Никанора Грујића, по мушкој линији, води порекло из места Шумберак у Барањи. Из тог насеља је, дакле, био његов отац Прокопије. Такође, наведена венчаница из 1797. године нам доноси и нови податак о епископовом деди по мајци – Марку Косићу из Кишфалубе у Барањи. [7]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

[1] Душан Н. Петровић, Владика пакрачки Никанор Грујић, Сремски Карловци 2010. (у даљем тексту: Петровић), 1 – 170; Шематизам Православне српске епархије пакрачке за годину 1898. (у даљем тексту: Шематизам), Пакрац 1898, 16 – 17; Димитрије Руварац, Беседа пок. владики Никанору Грујићу, Београд 1887. (у даљем тексту: Руварац), 4 – 5; Читуља – Никанор Грујић, Летопис Матице српске, књ. 152, 1887. свеска четврта, Нови Сад 1887. (у даљем тексту: Читуља), 126 – 135; Георгије Дијак (Ђорђе Перић), Митроносни песник Никанор Грујић (1810 – 1887), Београд 1981. (у даљем тексту: Перић), 1, 16 – 18; Споменица о Српском православном владичанству пакрачком у славу четрдесетогодишњице епископства, шездесетогодишњице свештеничке службе и осамдесетпетогодишњице живота владике Мирона, издање свештенства Владичанства пакрачког, Пакрац 1930. (у даљем тексту: Споменица), 190 – 193; Ђорђе Магарашевић, Живот и књижевни рад Никанора Грујића пакрачког владике, Рад Ј.А.З.У, (у даљем тексту: Магарашевић), 1 – 134; Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић, Larousse, I, А – К, Београд – Љубљана 1977. (у даљем тексту: Нова енциклопедија 1), 456; Мала енциклопедија Просвета, Општа енциклопедија, Друго издање, 1, А – Љ, Београд 1968 – 1970, 356.

[2] Перић, 8 – 9; Магарашевић, 12; Читуља, 130; Петровић, 45 – 58; Нова енциклопедија, 456.

[3] Нивес Румењак, Српски заступници у банској Хрватској, оквир за колективну биографију 1881 – 1892, С.К.Д. „Просвјета“, Библиотека хисторијска истраживања, Загреб 2003, 61, 133, 136, 186; Петровић, 137, прилог 10; Магарашевић, 44, 46; Перић, 14; Читуља, 131.

[4] Нова енциклопедија 1, 456; Магарашевић, 1 – 134; Перић, 1 – 25; Руварац, 4 – 5; Петровић, 1 – 170; Читуља, 126 – 135; Шематизам, 16 – 17; Споменица, 190 – 196 и друга литература.

[5] Православна црква, Брањина, I књига, Матична књига венчаних 1778 – 1821, (у даљем тексту: Матична књига венчаних).

[6] Матична књига венчаних.

[7] Матична књига венчаних.

НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (I)