Александар Бачко – биографија

Александар Бачко је писац, новинар и генеалог из Београда.

Биографски подаци

Рођен у Београду 15. августа 1972. године, од оца Владимира Бачка и мајке Зорице, рођене Цакић. Има ћерке Катарину и Јовану Бачко. Александрова супруга је је Драгана, рођена Грубор.

Основну и средњу школу Александар Бачко је завршио у Београду, где је и студирао на Филозофском факултету (одсек историја).

Породица Бачко потиче из Книнске Крајине. Александров прадеда Војин Бачко био је учитељ у Книну, Радучићу и Жегару.

По женској линији Александар Бачко је потомак епископа Никанора Грујића, преко његовог рођеног брата Драгутина Грујића, проте мохачког, пароха качфалског и асесора конзисторије Будимске епархије. Никанор Грујић (1810 – 1887) био је православни српски пакрачки епископ и администратор Карловачке митрополије – патријаршије, витез великог крста Реда Франца Јозефа, Дејствујући тајни царски саветник и члан Великашких домова Угарског и Хрватско – Славонског парламента. Такође, био је истакнути песник и књижевник, као и учесник Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године.

Краљевске награде и постављења

Александар Бачко је за Подокружног начелника (Омугомборози) за северну Србију – Београд и Војводину Краљевине Бунјоро-Китара, постављен уредбом Њ.В. Рукирабасаије Агутамбе Соломона Гафабусе Игуруа I, Омукаме (Краља) Краљевине Бунјоро-Китара, од 15. јануара 2012. године.

(Витез) Официр Краљевског и Хашемитског Реда Бисера Краљевског Султаната Сулу постао је уредбом Њ.В. Муедзула Лаил Тан Кирама, Султана Сулуа и Северног Борнеа (тада Принца Престолонаследника), од 30. августа 2012. године. Током 2014. године постао је (Витез) Компањон истог ордена.

За Господара Секретара (Lord Registrar) Канцеларије Краљевског и Хашемитског Реда Бисера Краљевског Султаната Сулу Александар Бачко је постављен током 2015. године.

Чланства и звања у организацијама под династичким патронатом

Члан Одбора за хералдичке и генеалошке студије „Центра за истраживање православнога монархизма“, под високим покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павловог Карађорђевића и духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића).

Члан „Асоцијације представника Краљевине Бунјоро-Китара“, под краљевским патронатом Њ.В. Рукирабасаије Агутамбе Соломона Гафабусе Игуруа I, Омукаме (Краља) Краљевине Бунјоро-Китара, од 4. фебруара 2012. године.

Члан Извршног одбора Удружења „Краљевина Србија“ под краљевским патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II Карађорђевића, од 26. фебруара 2013. године.

Шеф Одбора за израду њузлетера Извршног одбора Удружења „Краљевина Србија“ под краљевским патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра II Карађорђевића, од 26. фебруара 2013. године.

Награде за професионалну делатност

Лауреат награде „Миле Недељковић“ за 2010. годину, која се досељује за најбољу књигу на српском језику из области савремене фолклористике. Награду додељује Удружење грађана “Баштина и будућност – Аранђеловац 1859”, под покровитељством С.О. Аранђеловац и уз подршку Министарства културе Републике Србије.

Носилац Медаље „За допринос развоју генеалогије и других посебних историјских дисциплина“ II степена (За вкладъ въ развитіе генеалогіи и прочихъ спеціальныхъ историческихъ дисциплинъ) Руске генеалошке федерације (Российская генеалогическая федерация). Медаљу је доделио председник Руске генеалошке федерације, Његово Благородије др Станислав Владимирович Думин, 21. децембра 2012. године.

Александар Бачко је један од двојице добитника Награде „Небојша М. Крстић“ за 2015. годину. Ову Награду, у сећање на трагично преминулог оснивача господина Небојшу М. Крстића, додељује „Центар за истраживање православнога монархизма“, под високим покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павловог Карађорђевића и духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића). Бачко је ову Награду добио „за рад на остваривању задатака, које је центар пред себе поставио, а посебно поводом недавног објављивања његове нове књиге: ‘Белешке о везама између Срба и Руске Империје’“.

Награде козачких организација

Носилац Медаље „Заштитнику земље руске – Александар Невски“ (Защитнику земли Русской Александр Невский) Балтичког Засебног Козачког Округа – Козачког Савеза Калининградске Области (Балтийский отдельньій казачий округ – Балтийский казачий союз, БОКО – БКС). Медаљу је доделио атаман БОКО – БКС козачки пуковник Сергеј Николајевич Данилевски, 4. августа 2012. године.

Чланства и звања у професионалним и другим организацијама

Члан Управног одбора Удружења грађана „Српски деспот“ постао је 1. септембра 2003. године.

Члан Удружења новинара Србије (УНС) је од 2003. године.

Председник Управног одбора Удружења грађана „Српски деспот“ био је у периоду од 7. марта 2004, до 27. фебруара 2005. године.

Председник Удружења грађана „Српски деспот“ у периоду од 27. фебруара 2005, до 21. новембра 2008. године.

Члан – оснивач Друштва за привредну историју из Београда постао је 17. јуна 2008. године.

Члан Менсе Србије од 2009. године.

Члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР) постао је 2012. године.

Члан Српског географског друштва је од 2012. године.

Члан Удружења писаца „Поета“ је од 13. августа 2012. године.

Члан Надзорног одбора Друштва за привредну историју Србије постао је 22. фебруара 2013. године.

Почасни члан Друштва српских грбоносаца „Милош Обилић“, под покровитељством Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића), Српског Православног Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске, од јуна 2013. године.

Професионално ангажовање

Оснивач је и уредник едиције „Зборник за српску етнографију и историју“, од 7. октобра 2007. године.

Уредник прве српске интернет презентације посвећене генетичкој генеалогији, „Српска ДНК“ (Serbian DNA).

Члан уређивачког колегијума интернет презентације „Српски деспот“.

Члан уредништва интернет презентације „Малешевци“ (уредник је г. Милорад Ћустић).

Александар Бачко првенствено пише монографије и текстове о пореклу становништва и историјату насеља. Бави се истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије.

Библиографски подаци

До сада је Александар Бачко издао девет књига. У питању су:

Мали Мокри Луг, Филозофски факултет у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, Етноантрополошки проблеми – монографије, књ. 28, Београд 2005. (стр. 1 – 187)

Жегар – порекло становништва, Филозофски факултет у Београду, Одељење за етнологију и антропологију, Етноантрополошки проблеми – монографије, књ. 29, Београд 2005. (стр. 1 – 226)

Малешевци – род који слави Светог Игњатија, Удружење грађана „Српски деспот“, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Београд 2007. (стр. 1 – 224)

Породице далматинских Срба, Удружење грађана „Српски деспот“, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 2, Београд 2008. (стр. 1 – 513)

Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд 2009. (стр. 1 – 248)

Крупа и Голубић у Далмацији, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 4, Београд 2010. (стр. 1 – 352), коаутор Вељко Кубат

Родови који славе Светог Тому – Генетичка и етнографска истраживања, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 5, Београд 2010. (стр. 1 – 282), коаутор Драгиша Максимовић

Беомужевић и Стапар код Ваљева – О појединим породицама тамнавског, подгорског и колубарског краја, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 6, Београд 2011. (стр. 1 – 214), коаутор Милорад Ћустић

Белешке о везама између Срба и Руске Империје, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 7, Београд 2015. (стр. 1 – 209) (електронско издање)

Поред тога, Бачко је аутор и стотинак текстова из помињаних области, публикованих у различитим штампаним и електронским медијима. Међу њима се могу издвојити: Сродници Карађорђевића, Порекло владике Николаја Велимировића, О Србима Имотске Крајине и други радови.

Поједини његови радови превођени су на: енглески, руски и француски језик.

Advertisements
Александар Бачко – биографија