СТАРЕ БЕОГРАДСКЕ ПОРОДИЦЕ – КАСНАР

Аутор: Александар Бачко

 

Предак ове породице, Панта Каснар, родом је био из Епира. У Београд се доселио преко Трста. Породица Каснар је свакако цинцарског или грчког порекла. Панта је био у браку са Српкињом.[1]

Као члан Еснафа болтаџијског у „Попису свих лица (арачких глава) у Београду, од којих је 1826. године наплаћен царски харач“, помиње се Панта Каснар. Са њим су заједно пописани: Павле Ћир Наумов(ић), „Јоан слуга Ћир Наум(овића)“, Мито Јовић „слуга у дућану“ и Јован Божић. Сви они су плаћали харач.[2]

Панта Каснар био је ортак у „комисионарској радњи“ са Петром Ичком. Маја месеца 1828, Панта је тврдио, да је Петров капитал у овој радњи у време његове смрти, крајем 1827. или почетком 1828. године, износио 5730 гроша.[3]

Године 1838, 2. децембра, Панта Каснар се помиње међу београдским трговцима, који су били кредитори Радојка Милосављевића, њиховог колеге. Кредиторима је тада препоручено, да Милосављевићева дуговања наплате у роби.[4]

Панта С. Каснар помиње се у попису пореских обвезника Београда, који датира из 1840. године. Његово домаћинство било је пописано под редним бројем 26. У истој кући био је пописан и Димитрије Пашота. Обојица су били порески обвезници. Осим Панте, у Београду тада нису били забележени други одрасли мушкарци са презименом Каснар.[5]

У Београду су у састав „Друштва за помагање развоја трговине и еснафа“, 6. марта 1845. године, изабрани чланови „од обштинара“. Међу њима је био и Панта Каснар.[6]

„Панта Каспар“ (заправо Каснар) био је 7. септембра 1846. године један од двојице „преценитеља“ (проценитеља) имовине почившег Косте Стојановића сарафа, родоначелника породице Сарафкостић.[7]

Документ „Наименованије сокака“ (именовање улица) у Београду, од 19. фебруара 1848. године, показује да је Доситејева улица била лоцирана „од Мемед Спаине куће поред Панте Каснара и г. Бојанића куће, па до ћоше Шанцу идући“.[8]

У „Списку членова Еснафа болтаџијског“ у Београду, сачињеног 15. септембра 1850. године, помиње се Панта Каснар. Иначе, термин „болтаџија“ има значење „трговац“.[9]

Године 1901, Катица Каснар, удовица покојног београдског трговца Милана П. Каснара, упутила је молбу за помоћ Управи Београдске општине. Одбор Београдске општине је по том питању решио, да се за Катицу из општинске касе издваја 20 динара месечне помоћи.[10]

Особа забележена као „Д. Каснар“ дала је 14. децембра 1902. године прилог од 2 динара за сиротињу, на чему је Суд Београдске општине исказао јавну захвалност.[11]

Даница М. Каснар помиње се у „Трговачко – занатлијском шематизму Краљевине Србије“ из 1905. године. Она је тада била власница једног од „укопних завода“ (погребних предузећа) у Београду.[12]

Зорка Каснар је, 17. фебруара 1916. године, објавила текст у „Београдским новинама“. У питању је била биографија покојног доктора Уроша Петровића, доцента за француски језик и књижевност на Београдском универзитету.[13]

За време аустроугарске окупације Београда, тачније 16. децембра 1916. године, поново се помиње удовица Катица Каснар, која је живела „сама…, стара, слаба, а у невољи“. Становала је у Вишњићевој улици број 3. Поново се помиње 10. октобра 1917. године, као „Каснар Катица Милана“, на истој адреси.[14]

„Суплент Друге женске гимназије“ у Београду, Зорка Каснар, била је сарадница листа „Просветни гласник“. Писала је о „Друштву за просвећивање жене и заштиту њених права“.[15]

За професора Друге мушке гимназије у Београду, Зорка Каснар постављена је 1921. године. До тада је обављала дужност суплента у истој просветној установи.[16]

Госпођа (Зорка) Каснар – Караџић, „професор стручњак у модерној настави језика“, држала је током 1928. године приватне часове француског и немачког језика. Живела је у Варшавској улици број 38, у Професорској Колонији.[17]

Анка Каснар преминула је „напрасно“ 1. јула 1937. године. Ћерка јој је била професор Зорка Каснар – Караџић, зет Радивоје Караџић директор драме у позоришту, унук Боривоје, а снаја Милица. Анка је била удовица, стара 71 годину, а живела је у улици Милоша Великог број 28.[18]

Професор Зорка Караџић – Каснар основала је 1939. године два фонда, намењена „за награђивање светосавских темата“. Један од њих звао се „Фонд Анке Каснар“.[19]

 

[1] Душан Ј. Поповић, О Цинцарима, Прилози питању постанка нашег грађанског друштва, Београд 1937, 384.

[2] Бранко Перуничић, Београдски суд 1819 – 1839, Београд 1964. (у даљем тексту: Перуничић, Београдски суд), 269, 297 – 298.

[3] Д. Ј. Ранковић, Кафана „?“ („Томина кафана“), Београдске општинске новине, часопис за комунално – социјални, привредни и културни живот Београда, година LVIII, број 9, Београд септембар 1940, 768.

[4] Живети у Београду 1837 – 1841, документа Управе града Београда, књ. 1, Историјски архив Београда, Београд 2003, 295.

[5] Архив Србије, Министарство финансија, Пописне књиге становништва (1840 – 1863), Варош Београд, год. 1840, инвентарни број 132, 2.

[6] Живети у Београду 1842 – 1850, документа Управе града Београда, књ. 2, Историјски архив Београда, Београд 2004. (у даљем тексту: Живети…, књ. 2), 303.

[7] Александар Бачко, Београдске банкарске, мењачке и сарафске породице у 19. и почетком 20. века, Београд 2018, 95; Живети…, књ. 2, 401.

[8] Живети…, књ. 2, 446.

[9] Велимир Михајловић, Грађа за речник страних речи у предвуковском периоду, I том (А – Љ), Институт за лингвистику у Новом Саду, Нови Сад 1972, 77; Живети…, књ. 2, 328.

[10] Београдске општинске новине, званични лист Општине београдске, година XIX, број 6, Београд 11. фебруар 1901, 28 – 29.

[11] Београдске општинске новине, званични лист Општине београдске, година XX, број 50, Београд 15. децембар 1902, 303 – 304.

[12] Св. Р. Христић, Трговачко – занатлијски шематизам Краљевине Србије, V, Београд 1905, 52.

[13] Београдске новине, година II, број 21, Београд 17. фебруар 1916, 3.

[14] Београдске новине, година II, број 305, Београд 16. децембар 1916, 4; Београдске новине, година III, број 278, Београд 10. октобар 1917, 2.

[15] Просветни гласник, службени лист Министарства просвете, година XXXVII, књига прва, Београд јул – децембар 1920, III, VII.

[16] Просветни гласник, службени лист Министарства просвете, година XXXVIII, број 3, Београд март 1921, 40.

[17] Време, година VIII, Београд 27. септембар 1928, 10.

[18] Правда, година XXXIII, број 11746, Београд 2. јули 1937, 17; Време, година XVII, број 5552, Београд 3. јули 1937, 11.

[19] Правда, година XXXV, број 12290, Београд 28. јануар 1939, 6.