ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ПОРЕКЛА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА

О пореклу војводе Степе Степановића до сада је много писано, али то питање није разрешено. Изнет је већи број међусобно опречних претпоставки о војводиним коренима. На овом месту ће бити презентовано само пар прилога проблематици војводиног порекла, без претензија, да се ово сложено питање у потпуности разреши.[1]

У „Списку пореских и харачких глава у Сланцима, Вишњици, Миријеву, Кумодражу, Мокром Лугу, Белом Потоку, Јајинцима, Раковици и Бањици“, који датира из 1831 – 1832. године, наводе се преци војводе Степе Степановића.[2]

Наиме, у Кумодражу је тада, под редним бројем 26, пописано домаћинство Степана Тодоровића, који је свакако био идентичан са војводиним дедом по оцу. За њега је тада било забележено, да је био „кваран“ (свакако болестан). Због тога је његово домаћинство било ослобођено плаћања пореза и харача.[3]

Са Степаном су, од мушких чланова фамилије, живели његови синови: Крста, Милован, Иван и Ивко. Иван је у време овог пописа био стар 6 ½ година, што значи да је био рођен отприлике између 1824. и 1826. године. Ивко је тада имао 3 године (дакле, рођен је око 1828 – 1829).

Из биографске грађе познати су нам војводин отац Иван и његова браћа Милован и Ивко, док се Крстино име до сада није помињало у литератури о Степи Степановићу.[4]

Презиме Тодоровић, које је носио војводин деда, колико нам је познато, до сада није помињано у биографијама. Оно је свакако формирано по личном имену Степановог оца, који се, дакле, звао Тодор. Пре 1851. године у Србији нису постојала стална презимена – већина становника носила је „презиме“ формирано најчешће по очевом личном имену или очевом занимању.[5]

У попису београдских свечара, који датира из 1895. године, помиње се официр Степан Степановић, каснији војвода. За њега је забележено, да слави Светог Јована Крститеља. Иста крсна слава забележена је и код његових рођака, Степановића у Кумодражу.[6]

 АЛЕКСАНДАР БАЧКО

 

stepa stepanovic

[1] Саво Скоко, Петар Опачић, Војвода Степа Степановић у ратовима Србије 1876 – 1918 (1), 1984, 19; Емило Белић, Војвода Степа Степановић, Народно дело, Историјско – мемоарска библиотека, коло I, књига IV, Београд 1990. (у даљем тексту: Белић), 7 – 13; Риста Т. Николић, Околина Београда, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903. (у даљем тексту: Р. Николић), 983.

[2] Бранко Перуничић, Београдски суд 1819 – 1839, Београд 1964. (у даљем тексту: Перуничић, Београдски суд), 521.

[3] Перуничић, Београдски суд, 521.

[4] Белић, 11; Перуничић, Београдски суд, 521.

[5] Перуничић, Београдски суд, 521; Велибор Лазаревић, Српски именослов, одабране руковети, Београд 2001, 290 – 291; Бранко Перуничић, Град Ваљево и његово управно подручје 1815 – 1915, Ваљево 1973, 663 – 666; Драгољуб Стевановић, У Србији презимена званично уведена средином 19. века, Политика, Београд 15. новембар 1998, 15.

[6] Имена свечара, ова књига важи само за Београд за 1895. годину, Издање штампарије Петра К. Танасковића, репринт издање, Београд 1994, 15; Р. Николић, 983.

Advertisements
ПРИЛОГ ПОЗНАВАЊУ ПОРЕКЛА ВОЈВОДЕ СТЕПЕ СТЕПАНОВИЋА

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s