НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (I)

Никанор Грујић (1810 – 1887), пакрачки владика, администратор Карловачке митрополије и Српског патријархата, био је један од истакнутијих Срба 19. века. Овај архијереј је, између осталог, био запажени песник и преводилац. Бавио се и филолошким радом. Био је члан Друштва српске словесности, односно Српског ученог друштва (претече С.А.Н.У.), као и почасни члан Матице словачке.[1]

 

Значајно је било његово учешће на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године, пошто је после Грујићевог говора Стеван Шупљикац био проглашен за српског војводу.[2]

 

У каснијем периоду је епископ Никанор постао витез Великог крста Реда Франца Јозефа и дејствујући тајни саветник аустријског цара. У једном периоду је био вирилни члан Горњег дома Угарског парламента и члан Сабора Хрватске и Славоније.[3]

 

Живот и рад пакрачког епископа Никанора Грујића описани су у више књига и текстова. Међутим, о његовој породици и пореклу мало се зна. У литератури се помињу његови родитељи, липовски парох Прокопије Грујић и Агрипина рођена Косић.[4]

 

Аутори, међутим, до сада нису публиковали податке из православне матичне књиге венчаних у Кишфалуби (данашњој Брањини) у Барањи, у којој се помињу Никанорови родитељи. Из тог документа можемо сазнати неколико чињеница о пореклу овог архијереја.[5]

 

Наиме, 26. јануара 1797. године по старом календару, у Кишфалуби у Барањи, венчали су се шумберачки житељ Прокопије Грујић и Агрипина, ћерка житеља Кишфалубе, Марка Косића. У црквене матице је овај догађај био заведен под редним бројем 168. Кум на њиховом венчању био је сечујски житељ Андреј Радановић. Чин венчања обавио је јереј Григорије Ћосић, парох Ивања у Барањи.[6]

 

Из овог документа сазнајемо, да породица владике Никанора Грујића, по мушкој линији, води порекло из места Шумберак у Барањи. Из тог насеља је, дакле, био његов отац Прокопије. Такође, наведена венчаница из 1797. године нам доноси и нови податак о епископовом деди по мајци – Марку Косићу из Кишфалубе у Барањи. [7]

Александар Бачко

Београд, октобар 2017.

 

 

 

[1] Душан Н. Петровић, Владика пакрачки Никанор Грујић, Сремски Карловци 2010. (у даљем тексту: Петровић), 1 – 170; Шематизам Православне српске епархије пакрачке за годину 1898. (у даљем тексту: Шематизам), Пакрац 1898, 16 – 17; Димитрије Руварац, Беседа пок. владики Никанору Грујићу, Београд 1887. (у даљем тексту: Руварац), 4 – 5; Читуља – Никанор Грујић, Летопис Матице српске, књ. 152, 1887. свеска четврта, Нови Сад 1887. (у даљем тексту: Читуља), 126 – 135; Георгије Дијак (Ђорђе Перић), Митроносни песник Никанор Грујић (1810 – 1887), Београд 1981. (у даљем тексту: Перић), 1, 16 – 18; Споменица о Српском православном владичанству пакрачком у славу четрдесетогодишњице епископства, шездесетогодишњице свештеничке службе и осамдесетпетогодишњице живота владике Мирона, издање свештенства Владичанства пакрачког, Пакрац 1930. (у даљем тексту: Споменица), 190 – 193; Ђорђе Магарашевић, Живот и књижевни рад Никанора Грујића пакрачког владике, Рад Ј.А.З.У, (у даљем тексту: Магарашевић), 1 – 134; Нова енциклопедија у боји, Вук Караџић, Larousse, I, А – К, Београд – Љубљана 1977. (у даљем тексту: Нова енциклопедија 1), 456; Мала енциклопедија Просвета, Општа енциклопедија, Друго издање, 1, А – Љ, Београд 1968 – 1970, 356.

[2] Перић, 8 – 9; Магарашевић, 12; Читуља, 130; Петровић, 45 – 58; Нова енциклопедија, 456.

[3] Нивес Румењак, Српски заступници у банској Хрватској, оквир за колективну биографију 1881 – 1892, С.К.Д. „Просвјета“, Библиотека хисторијска истраживања, Загреб 2003, 61, 133, 136, 186; Петровић, 137, прилог 10; Магарашевић, 44, 46; Перић, 14; Читуља, 131.

[4] Нова енциклопедија 1, 456; Магарашевић, 1 – 134; Перић, 1 – 25; Руварац, 4 – 5; Петровић, 1 – 170; Читуља, 126 – 135; Шематизам, 16 – 17; Споменица, 190 – 196 и друга литература.

[5] Православна црква, Брањина, I књига, Матична књига венчаних 1778 – 1821, (у даљем тексту: Матична књига венчаних).

[6] Матична књига венчаних.

[7] Матична књига венчаних.

Advertisements
НОВИ ПОДАЦИ О ПОРОДИЦИ И ПОРЕКЛУ ЕПИСКОПА НИКАНОРА ГРУЈИЋА (I)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s