Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић

Хаџипоповац је један од не тако пространих делова Београда. Налази се на простору општине Палилула и оивичен је улицама: Здравка Челара, Митрополита Петра, Партизански пут, Мије Ковачевића, Рузвелтовом и Цвијићевом. На том простору се данас налази истоимена месна заједница.[1]

Имена других делова града око Хаџипоповца су: Професорска Колонија, Палилула (у ужем смислу), Ташмајдан, Булбулдер (по истоименом потоку који је протицао трасом данашње Цвијићеве улице), Ново Гробље (Владановац, како се једно време тај простор по др. Владану Ђорђевићу незванично називао) и други. На Хаџипоповцу нема неких посебних старина. Није познато, да је било насеља на овом потесу пре ширења Београда у овом правцу. Хаџипоповац је насељаван у исто време, када и околни делови града, попут Ташмајдана или Булбулдера. Насељавање ових делова града почело је крајем 19. века.[2]

Хаџипоповац је добио име по Хаџипоповићима, старој београдској породици, која је на том месту имала велики земљишни посед. Године 1867. забележено је земљиште од 46 дана орања, као и 44,152 дана орања осталог земљишта у поседу Николе Хаџипоповића. Ове парцеле су несумњиво сачињавале језгро каснијег Хаџипоповца. Посед Николе Хаџипоповића је, иначе, био највећи од свих земљишних поседа београдских грађана 1867. године. Никола је тада поседаовао и 7 коња и 2 вола.[3]

Хаџипоповићи, према саопштењу њиховог потомка по женској линији, г. Јовановића, води порекло из Скопља. Презиме ове фамилије сведочи, да јој је родоначелник био свештеник, који је ишао на хаџилук, односно на поклоњење Христовом гробу у Јерусалиму. Године 1842. године се у Београду наводи Таса Хаџипоповић, „татарин правитељства србског“ (поштар – коњаник). Таса је тада имао сина Александра, који се школовао код Софије и Катарине Лекић. Он се у попису Београда из 1840. године помиње као „Таса Татарин“ и на том месту је посабно назначено, да је био „татарин“ по занимању.[4]

Један од чланова ове породице, Риста Хаџипоповић, имао је ћерку Агницу (1873 – 1956. године), удату за Андру Петровића. До 1920. године у власништву извозника Ристе Хаџипоповића била је и кућа у којој се од 1951. године, па све до данас налази Музеј позоришне уметности. Ово је раније била кућа трговца Милана Божића, који је највероватније сазидао 1836. године (ова година и иницијали М. Б. Забележени су изнад улазног трема). Од 1920. до 1924. године ту је био стан и атеље вајара Томе Росандића, а потом је претворена у „сликарску кућу“, у којој су живели поједнини познати сликари и вајари. Представља грађевину прелазног типа, између балканске и западноевропске архитектуре.[5]

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Извори

[1] Милан Леко, Београдске улице и тргови 1872 – 2003, Београд 2003, 71.

[2] Палилула, хроника београдске општине палилулске, Београд 1986, 30, 40.

[3] Видосава Николић – Стојанчевић, Етничка, демографска и социјално – економска структура Београда 1867. године, Годишњак града Београда, књ. 14, Београд 1967, 28, 37.

[4] По саопштењу г. Слободана Јовановића; Палилула…, 40; Живети у Београду, књ. 2, 1842 – 1850, Историјски архив Београда, документа управе града Београда, Београд 2004, 452 – 453; Архив Србије, Микрофилмотека, Министарство финансија, Пописне књиге становништва (1840 – 1863), Варош Београд год. 1840, инвентарни број 132, 32.

[5] По саопштењу г. Слободана Јовановића; Миливоје М. Костић, Успон Београда 2, Векови Београда, Зеједничка издања I, Београд 2000, 235.

Advertisements
Белешке о београдском Хаџипоповцу и породици Хаџипоповић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s