Дољанчевићи из Остружнице код Београда

Остружница је место у Београдској Посавини, југозападно од Београда, на широј територији престонице. Поред осталих старијих породица, у њој живе и поједине фамилије које славе св. Игњатија Богоносца, 2. јануара по новом календару (20. децембра по старом).

Једна од остружничких породица које славе Игњатијевдан су и Дољанчевићи. Њихови преци су у то место били досељени из Дољана, села које је некада постојало у близини Остружнице. Презиме ове породице формирано је по месту порекла. Дољани су били лоцирани у горњем току Дољанског Потока, између Велике Моштанице, Мељака и Сремчице, јужно од Остружнице. Сматра се, да је то насеље раселио Карађорђе због куге, која се појавила у њему. Тада су преци Дољанчевића прешли у Остружницу. Међу тим пресељеницима био је и Аћим Дољанац, истакнути члан ове породице и близак Карађорђев сарадник. О њему, као и о његовом сину, Радовану Дољанчевићу, биће даље више речи. Забележено је мишљење, да су Дољанчевићи ближи сродници остружничке фамилије Сушић, али нема потврде за то. Године 1863. су у попису Остружнице наведен један домаћин са презименом Дољанчевић. У питању је био Милован, тада стар 40 година (дакле, рођен око 1823), који је живео са 9 укућана. У Миловановом домаћинству су живели: његова супруга Марија (стара 35 година), њихови синови Живан (15 година) и Милан (4), Милованове и Маријине ћерке Ивана (5) и Живана (1), домаћинова стрина Босиљка (50), његове синовице Смиљана (11) и Станија (6), као и његов синовац Спасоје (10 година стар).[1]

Аћим Дољанац је био угледна личност из времена Првог српског устанка. Он је био родом из поменутог расељеног места Дољана, јужно од Остружнице. Аћим је био близак Карађорђев сарадник. Он је, по вождовом налогу, запалио неке куће у Топчидеру 1804. године, за време српско – турских преговора у Земуну. Смисао те паљевине је био у томе, да се званичницима из Хабсбуршке монархије, који су посредовали на поменутим преговорима у Земуну, покаже како Турци врше насиља над Србима и пале њихове куће. Прота Матеја Ненадовић оставио је у својим мемоарима запис о овом догађају: „било је у Топчидеру десетак кућа сламњача бугарских, пак су празне остале, а Бугари побегли. Кад смо ми из Остружнице пошли, оставимо Аћима Дољанца из Остружнице да се прикучи оним кућама и да их у ово и ово време запали, пак да се уклони”. Овај догађај се одиграо пред Ускрс 1804. године.[2]

Крајем августа 1806. године учествовао је, у чети предвођеној Павлом Поповићем, нападу на Турке код Ташмајдана. Том приликом је убијено неколико Турака из Београда, али су, када је стигло турско појачање од Варош капије, пар српских устаника је погинуло, а неколико их је било рањено. Мијајла Шапоњу су Турци тада посекли, Аћим Бели из Вранића је погинуо од топовског ђулета, док су рањени били: Милован Ристић из Јасенка и Аћим „Дољанчевић” из Остружнице, „но не тако јако као Павле Поповић”.[3]

Радован Дољанчевић је био син поменутог Аћима Дољанца. Познато је, да је био прво писар у државном Совјету Србије, а потом и свештеник. За њега је Сретен Л. Поповић забележио следеће: „И за време књаза Милоша, неки поп Радован Дољанчевић, из Остружнице, у некој прилици одсече једном Турчину главу у Макишу близу Остружнице, где му се и данас гроб познаје. Кажу да је због тога имао књаз Милош крупна разговора са Турцима, те је попа Радована и распопити морао, али га опет није мрзео, него му је поклонио сабљу и коња”.[4]

На Радовановој надгробној плочи, коју је 1932. године обновио његов праунук Петроније, стоји следећи натпис: „Овде почива тело бившег делије попа Радована Дољанчевића из Села Остружнице а за време владе Милоша Обреновића. Спомен му обнавља праунук Петроније Дољанчевић 1932. год.”[5]

Дољанчевићи свакако представљају један од огранака старог и бројног херцеговачког рода Малешеваца, за који је карактеристична крсна слава св. Игњатије Богоносац. Овај род је опширно описан у монографији „Малешевци – род који слави св. Игњатија“.[6]

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Београд, мај 2008.

Настанак и публиковање овог текста омогућио је господин Милорад Ћустић из Француске

Извори

[1] Риста Т. Николић, Околина Београда, С.К.А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903. (у даљем тексту: Николић, Околина Београда), 952, 954, 1026; Духомир Цветковић, Остружница, Библиотека „Хронике села” 260, Београд 2004. (у даљем тексту: Цветковић), 58, 88 – 109, 117 – 118.

[2] Николић, Околина Београда, 952, 954, 1026; Цветковић, 58, 88 – 109, 117 – 118.

[3] Сретен Л. Поповић, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књига 310 – 311, Београд 1950. (у даљем тексту: С. Поповић, Нова Србија), 66 – 69.

[4] С. Поповић, Нова Србија, 110; Цветковић, 58, 88 – 109, 117 – 118.

[5] Подаци добијени од г. Милорада Ћустића и г. Драгише Максимовића.

[6] Александар Бачко, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књига 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.

Напомена – текст се базира на књизи Александра Бачка: Малешевци – род који слави св. Игњатија,Зборник за српску етнографију и историју, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007. Текст је први пут објављен на интернет презентацији Малешевци malesevci.com

Advertisements
Дољанчевићи из Остружнице код Београда

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s