Урошевићи из Гојне Горе

По западној Србији и другим српским областима живи велики број породица са презименом Урошевић, које нису ни у каквом међусобном сродству. На овом месту ће бити речи о Урошевићима је из Гојне Горе, североисточно од Ужица, у области која се назива Ужичка Црна Гора. Крсна слава ове породице је св. Јован, 20. јануара (7. јануара по старом календару). Према подацима из 1920. године, Урошевића је у Гојној Гори било 5 домаћинстава. У то време су све куће ове породице биле у средини села. Иначе, 1920. године је у Гојној Гори било свега 20 родова са укупно 154 куће.1)

Гојна Гора је старо насеље. На најстарији помен овог насеља у историјским изворима наилазимо већ 1476. године. Тада је било 13 домова у Гојној Гори. За ово место је забележено да је било у поседу ’’примићура’’ (старешине) Шика, сина Херака, а да је ’’припадало Малоги’’. Гојна Гора се помиње и 1525. (тада је имала 14 домова, 7 неожењених, 3 баштине и 2 удовице), 1528. (10 домова, 6 неожењених), 1559./60. (1 примићур, 10 домова, 8 неожењених) и 1572. године. Путописац Евлија Челебија забележио је свој пролазак кроз Гојну Гору 1664. године. Међутим, ово старо становништво се временом иселило, тако да у Гојној Гори нема стариначких породица из периода о коме је овде било речи.2)

У време пописа 1863. године, у Гојној Гори су живела 2 домаћинства породице Урошевић. На челу домаћинства забележеног под редним бројем 92. био је Митар Урошевић, тада стар 41 годину (дакле, рођен око 1822. године). Са њим су живели: његова супруга Јелена (стара 40 година), њихови синови Милосав (11 година), Лука (9 година) и Миљко (3 године), као и Митрова и Јеленина ћерка Станка (5 година). Од непокретног имања, ово домаћинство Урошевића је поседовало: кућу са 2 ’’зграде’’ (пратећа објекта), 1 воћњак од 1/2 плуга, 1 њиву од 1 плуга, 1 ливаду од 1 косе и 1 забран од 1 плуга. Укупна вредност овог имања износила је, према ондашњим мерилима, 20 дуката цесарских. Месечни приходи од ’’личне привреде, стоке и земљоделија’’ износили су им 5 талира.3)

На челу другог домаћинства Урошевића у Гојној Гори, пописаног 1863. године под редним бројем 93., налазио се Лазар Урошевић. Он је тада био стар 28 година, дакле рођен је око 1835. године. Са њим су живели следећи укућани: његова супруга Илинка (стара 25 година), њихов син Милош (6 година) и ћерка Новка (7 година). Од непокретности је домаћинство Лазара Урошевића поседовало: кућу и 2 ’’зграде’’, 1 воћњак од 1/2 плуга, 1 њива од 1 плуга, 1 ливада од 1 косе и 1 ’’завата’’ од 1/2 плуга. Укупна вредност њиховог имања била је истоветна са вредношћу имања Митра Урошевића, то јест 20 дуката цесарских. Од ’’личне привреде, стоке и земљоделија’’ чланови породице на чијем челу је био Лазар Урошевић, приходовали су укупно 6 талира месечно. На овом месту би било вредно поменути, да је једна коса ливаде била површине 2158 м2, а једна мотика винограда 800 м2. Површина 1 плуга њиве највероватније је била приближна или иста као површина 1 дана орања (од 1873. године ланац земље), што је износило 2873 м2 4)

На помен Урошевића у Гојној Гори наилазимо и 1840. године. Те године је, наиме, вршен попис пореских глава у Црногорском срезу Ужичког округа, у који је спадала и Гојна Гора. Овај порески тефтер (попис) разликује се у многоме од напред наведеног пописа из 1863. године, у првом реду због тога што у њему нису наведени сви чланови домаћинства, већ само одрасли ожењени мушкарци, који су једини, по тадашњим законима, плаћали порез. Осим њих, уписивани су још и они одрасли мушкарци, који су из одређених разлога били ослобођени плаћања пореза (на пример, због старости, телесних недостатака итд.). Поред тога, од пописа из 1863. се овај тефтер разликује и по томе што није наведена ни непокретна имовина домаћинстава.5)

У овом тефтеру из 1840. године наведен је само један ожењени члан породице Урошевић у Гојној Гори. Био је то Петроније Урошевић, порески обвезник. Он је свакако био отац Митра и Лазара Урошевића. Од Петронија воде порекло сви данашњи чланови породице Урошевић у овом месту. Он је, највероватније, уједно био и најстарији предак Урошевића који је досељен у Гојну Гору.6)

Досељавање Урошевића у Гојну Гору се, по свему судећи, одиграло у првој половини 19. века (у другој или трећој деценији тог столећа). Они, наиме, спадају у породице које су, по времену досељавања, средње старости у овом месту. Поред фамилија које су у том периоду досељене у Гојну Гору, постоји и слој старијих породица, као и нешто млађи родови. Ово се у потпуности слаже са подацима из пописа 1840. године, у коме се јавља само један ожењени мушкарац међу Урошевићима, Петроније, кога сматрамо најстаријим досељеним претком ове породице.7)

Предак Урошевића је у Гојну Гору досељен из Осата у источној Босни. Осат је област која се налази на крајњем истоку Босне, на Дрини, тачније, на месту где Дрина прави своју велику окуку, окружујући Осат. Највеће и најважније место у овој области је Сребреница. Из Осата води порекло још известан број породица у Ужичкој Црној Гори.8)

У Осату живи више породица које носе презиме Урошевић. Године 1884./86. забележени су Урошевићи са славом св. Арханђел Михаило у парохијама: Кравица, Крнић – Мљечва – Брежани и Сеона у околини Сребренице (тј. у Осату). У исто време, Урошевићи са славом св. Ђорђе живели су у сребреничким парохијама Сребреница и Кравица, а са славом Лазарева субота у тамошњим парохијама Прибојевић и Сеона. Ван Осата је на територији Дабробосанске митрополије 1884./86. године евидентирана само једна породица Урошевића, и то на оближњем Гласинцу. Носиоци овог презимена са различитим славама, који су у то време живели у Босни свакако нису били у сродству са гојногорским Урошевићима, као ни у међусобном сродству. 9)

Презиме Урошевић код ове породице у Гојној Гори, највероватније долази по личном имену оца Петронија Урошевића, који се, по свему судећи, звао Урош. То што је презиме Урошевића формирано од имена не тако давног претка представљало је сасвим уобичајну појаву у Србији тога времена. Наиме, у том периоду су људи у Србији махом носили презиме формирано по личном имену оца, односно «презимена» су се тада најчешће мењала из генерације у генерацију.10)

Дакле, из области Осат, која се налази у источној Босни, тачније у Подрињу (центар ове области је Сребреница), досељен је предак породице Урошевић у Гојну Гору (област Ужичка Црна Гора). Ово досељавање се одиграло у првој половини 19. века, тачније негде у другој или трећој деценији тог столећа. Најстарији досељеник предак ове породице звао се Петроније Урошевић и помиње се у пореском тефтеру из 1840. године као ожењен. Презиме Урошевић, собзиром на тадашњу променљивост презимена, највероватније долази по личном имену његовог оца. Петроније је имао два сина, Митра и Лазара, од којих воде порекло сви Урошевићи у Гојној Гори. Митар и Лазар Урошевић се помињу у попису 1863. године, када су били домаћини једина два домаћинства Урошевића у Гојној Гори. У време овог пописа, Митар је од деце имао три сина (Милосава, Луку и Миљка) и једну ћерку (Станку), а Лазар једног сина (Милоша) и једну ћерку (Новку).

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

    Urosevici iz Gojne Gore - rodoslov

Извори

1)       Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, С.К.А., Српски етнографски зборник 34, Насеља и порекло становништва 19, Београд 1925., стр. 101 – 102.

2)       Ахмед С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 15. и 16. век, I, Чачак 1984., стр. 45 – 46, 552, 602; Ахмед С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 15. и 16. век, II, Чачак 1985., стр. 409; Ахмед С. Аличић, Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 15. и 16. век, III, Чачак 1985., стр. 153, 346; Миливоје М. Вукићевић, Добриња до 1921. године, Библиотека ’’Хронике села’’ 39, Београд 1995., стр. 20.

3)       Ана Столић, Државни попис 1862./63. године, општина Горњи Милановац, Музеј рудничко – таковског краја, Горњи Милановац 1997., стр. 356 – 357.

4)       Исто, стр. 8, 357.

5)       Архив Србије, Министарство финансија, Збирка тефтера, Тефтер пореских глава, Округ ужички, Срез црногорски 1840. године, инвентарни број 536, стр. 29.

6)       Исто, стр. 29; Павловић, наведено дело, стр. 101.

7)       На истим местима.

8)       Павловић, наведено дело, стр. 101.

9)       Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор 1993., стр. 378.

10)    Велибор Лазаревић, Српски именослов, одабране руковети, Београд 2001., стр. 290 – 291.

Advertisements
Урошевићи из Гојне Горе

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s