Старе београдске породице – Одавић

Јован Одавић се доселио у Београд педесетих година 19. века. Године 1853. примљен је у болтаџијски еснаф. Сматра се, да је још 1852. имао своју радњу у Београду. Године 1861. Јован „Одовић“ се наводи као члан Еснафа дуванџијског и Еснафа болтаџијског. Тада је становао у Варошком кварту. Помиње се и 1862. године, као власник кожарске радње у Београду. Радња му је била у Главној чаршији (данас улица Краља Петра). Радила је све до 1901. године. Око 1870. купио је плац у Кнез Михаиловој улици. Ту је сазидао једноспратну кућу „са дућанима“. Јован је и 1878. године био и члан дуванџијског еснафа, али се није бавио тим послом.1

Јован Одавић је био у браку са Јулијаном (девојачко презиме Радивојевић), рођеном у Земуну 1834. године. Они су имали пет синова и једну ћерку. Најстарији њихов син био је Андрија Одавић (1859 – 1894), правник. Он је од оца наследио кожарску радњу, али ју је после краћег времена морао затворити. Јованов и Јулијанин други син био је Стеван (1864 – 1885), пешадијски потпоручник. Он је погинуо у Српско – бугарском рату. Трећи Јованов син био је књижевник Пера Одавић. Као дипломата, односно отправник послова, живео је он једно време у Паризу. Био је и рентијер, а својевремено и судија Трговачког суда. Перина супруга је била из фамилије Мајданац. Они нису имали деце, а имовину су завештали Патријаршији. Јованов син био је и Риста Одавић (1870 – 1932), професор, песник и књижевник. Бавио се такође политиком и позоришном режијом, а остао је упамћен и као уредник часописа „Нова искра“ и „Дело“. Преводио је песме са руског и немачког језика. Средњу и вишу школу учио је у Београду, а школовање је завршио у Лајпцигу. Његова супруга била је Анђелија, ћерка гвожђарког трговца Светозара Јанковића. Риста је, у знак сећања на родитеље, основао „Фонд Јована и Јулијане Одавић“, чијом имовином је располагала Академија наука. Најмлађи Перин и Ристин брат био је Лазар Одавић (1873 – 1917), пешадијски мајор. Јованова и Јулијанина ћерка била је Мара, која је умрла као дете 1870. године.2

Године 1895. се у списку београдских свечара наводе мењачи Риста В. Одавић и Ђорђе Р. Одавић, који су славили св. Стефана. У Београду су 1896/97. биле две мењачнице, које су водили чланови ове породице. Обе су се налазиле у Кнез Михаиловој улици. Једна је вођена под фирмом „Одавић и Леви“ (основана је 1891. године), док се друга звала по свом власнику, Ђорђу Р. Одавићу. Риста В. Одавић је имао своју мењачницу 1902/03, а помиње се и 1912. године, у списку „банкара, мењача и продаваца срећака Државне класне лутрије“ у Београду. Тада му је радња била лоцирана у улици Краља Милана 63, а број телефона му је био 1060.3

Родоначелник ове београдске породице, поменути Јован Одавић, рођен је 1824. године у Херцеговини. Према једном податку, његово место рођења је Луг (Попово Поље), а по другом Мостар. Јованов отац звао се Стојан и био је трговац стоком.4

Матица херцеговачких Одавића је у Лугу надомак Поповог Поља, северозападно од Требиња. Један огранак ове фамилије живи у самом Требињу. По једном предању су Одавићи даљим пореклом из Црне Горе, а по другом из Рожата код Дубровника. Раније су се, како се сматра, презивали Митриновић. У 17. веку су се доселили у Херцеговину. Слава херцеговачких Одавића је такође св. Стефан.5

Одавића који славе св. Стефана има и у Имотској Крајини у Далмацији. Средином 20. века их је највише било у тамошњем селу Небрижевцу (48 особа у 10 домаћинстава). Преци ове породице су досељени из Попова у источној Херцеговини, свакако почетком 18. века. Код њихових сродника, Одавића у Црногорцима, забележено је да су пореклом „из Зубаца“ (такође у источној Херцеговини). Судећи по томе, што Одавићи и данас имају своје сроднике и презимењаке у Лугу код Поповог Поља, предање о пореклу из те области је свакако веродостојније. Сава Одавић се помиње међу домаћинима у Небрижевцу 1725. године. Тада је наведено, да је његово домаћинство бројало 8 укућана, као и то, да је добило од млетачких власти 14 канапа земље. Небрижевачки Одавићи се помињу у једном документу из 1799, као и у попису тамошњих православних фамилија, састављеном 1860. године.6

АЛЕКСАНДАР БАЧКО

Извори

  1. Миливоје М. Костић, Успон Београда 2, Заједничка издања 1, Београд 2000. (у даљем тексту: Костић, књ. 2), 116 – 118; Живети у Београду 1851 – 1867, књ. 3, Историјски архив Београда, Београд 2005, 113; Живети у Београду 1868 – 1878, књ. 4, Историјски архив Београда, Београд 2006, 259; Коста Н. Христић, Записи старог Београђанина, Библиотека баштина, књ. 6, Београд 1983, 280; Бранко Перуничић, Управа вароши Београда 1820 – 1912, Београд 1970, 433, 461.
  2. Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда 2, Библиотека баштина, књ. 27, Београд 1987, 265 – 267; Костић, књ. 2, 117 – 118.
  3. С. Р. Христић, Трговинско занатлиски шематизам Краљ. Србије за 1896 – 97, Београд 1896/97, 140 – 141; С. Р. Христић, Трговинско занатлиски шематизам Краљ. Србије, Београд 1902/03, 106; Адресна књига Београда 1912, Београд 1912., део III, 147; Имена свечара, ова књига важи само за Београд за 1895. годину, Издање штампарије Петра К. Танасковића, репринт издање, Београд 1994, 104.
  4. Костић, књ. 2, 116.
  5. Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд 2005, 537 – 538.
  6. Вјеко Врчић, Жупе Имотске Крајине, I део, Имотски 1978, 285, 287; Вјеко Врчић, Племена Имотске Крајине, Имотски 1996, 353, 356; Лексик презимена С.Р. Хрватске, Ј.А.З.У, Институт за језик, Загреб 1976, 466; Александар Бачко, Срби Имотске Крајине (рукопис).
Advertisements
Старе београдске породице – Одавић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s